Одабране трагедије

ч20 СОФОКЛЕ _пеам вена аи ПР. па НЕ а У ИРИЕЛИ ЦИи

Па све невољним кораком пролази сам, _и средоземског пророштва клони се он, ал' оно га веком

живим облеће летом.

Друга строфа

Силно ме је, силно ме је мудри пророк уплашио. емам вере ни невере. Не знам што да кажем сада. 'Слутње лете, вид ми муте. Не знам шта је, шта л' ће бити још. Шта се свади Лабдаковић, ] ил што плану син Полибов, "никад пре то нисам чуо, и сад спор је тај ми таман. Каквим, дакле, доказом да ценим сада Едипову славу роду тако драгу, и да светим тајне смрти Лабдакића покојног 7

Друга антистрофа

Див то знаде, знаде и Феб, „судбу нашу знају они, ал' да врач се умом својим изнад мене више диже, прави суд то неће бити. Мудрост човек само мудрошћу престић може, али ја га никад нећу пре да кудим но што видим речи пуне. Очи моје виделе су како девојка крилата пред њим паде. Ту му памет засја, љубав делом откри, Зато веран остаћу му, никад рећи да је зао.

(Лолази К)! реонша)