Одабране трагедије

Јокасиа

Едип

Јокаста

Едип Јокагта Едип

Јокаста

Едип

Јокаста

ЦАР Едип 127

да бих лудаком, за разбор неспособним ја се показао, да те однемарим.

моју земљу драгу, кад је блудила

у невољи, ти на пут прави управи, па и сад, ако можеш, сретан вођа буди јој! (О богова ти, реци, царе, и мени рад чега срдњом расрди се толиком7 Ја тебе, љубо, ценим више од ових: Исказаћу ти шта ми Креонт намисли!

Говори сваљујеш ли с правом свађу на њг Он каже да ја убих Лаја покојног. А зна л то сам ил од ког другог чуг Злочинца врача на ме упути, а сам у свему за се чува језик слободан. Не води бриг> о том што ми казујеш, но мене чуј и пази како људски ти ни један створ вештине нема пророчке. А. за то, ево, кратак доказ рећићу. Пророштво једном дође Лају — нећу казати од самог Феба но од слугу његових, зла судба да ће сустићи га: згинуће од сина што ће са мном он га:родити. Ал њега, како кажу, страни некада на раскрсници разбојници убише, а сину, кад се роди нам, ни дана три не прођоше, и он му свеза глежњеве, па слуга баци га у гору беспутну. Па тако Фебова се не испуни реч да дете оцу крвник буде, а и Лај од сина да претрпи што га плашило. И тако пророчки нам глас то намени; ти за њ не мари ништа, јер што каже бог да наћи треба, сам ће лако наћи то, жено, како ми се сада кад то чух, у души слутња роди, немир у срцу! А каква брига крену те на речи те7 (ов