Одабране трагедије

138

СОФОКЛЕ

Јокаста „Едип Јокаста

Едип Јокасша Едип

Јоваста ·

Коловођа

Едип

Коло

Ал' послушај ме, молим те; не чини то! Не могу слушат, хоћу сигурно да знам. Ал' добро мислим, најбоље ти светујем. То „најбоље“ већ давно „задаје ми бол. (О несретниче, ко си, никад не знао!

Та хоће л' ко довести брзо чобана7 Њу пустите, нек отмен род весели је! (0 леле, леле, јадниче! Та само то

још рећи могу, друго више никада!

(Оде у кућу) ЧЕТВРТА ПОЈАВА.

КОЛО, ГЛАСНИК, ЕДИП.

Шта оде сада љуба ти, о Едипе, а љути бол је одагна, У страхућсам из мука њезиних да зло не провали, Нек провали што хоће, али хоћу ја да род свој видим сад, и нека буде прост. А она можда, јер ко жена горда је, порбкла мога припростога стиди се. Но кад к'о чедо Среће себе сматрам ја благодатне, то неће ме понизити. Та то је мати ми, а сродни месеци одредише ла будем наход ја и цар. Кад на тај начин постах, нећу више ја да премишљам се, лозу своју открићу.

ТРЕЋА СТАЈАЋА ПЕСМА.

Строфа Ако прорицати умем и знадем судити, тако ми Олимла, знаћеш, Китероне, кад нам сутра уштап гране, како ми те славимо као домају Едипу и к'о мајку и к о доју

.