Одабране трагедије

= •е АНТИГОНА - 193

Коловођа

„Еуридика

Гласник

Па ево јадне љубе Креонтове, гле, Еуридике из двора амо ево ње. Ил глас о сину или случај води је.

ДРУГА ПОЈАВА. КОЛО; ГЛАСНИК, ЕУРИДИКА.

(0 сви ви грађани, ја чух вам разговор, кад пођох к изласку да кајна молитвом у божице Паладе помоћ замолим.

И баш одсунух засунак и врата већ отворих, а до ушију ми допре глас

о куће наше злу, Ја клонух наузнак на руке слушкињама, падох у несвест, Ал кажите ми опет каква беше вест; та слушаћу је, ја сам вична јадима.

К'о сведок, мила госпо, рећићу ти ја, и нећу мрву истине затајити Јер шта да блажим сад, а лажом иза тог да покажем сег Истина је вечита, Ја пођох с господаром твојим као вођ на онај вис где беше још непожаљен од паса раздрапани Полиников леш. Помолисмо се раскрсница божици и Плутону нек благо гњев свој уставе, па светом водом онда леш оперемо, и. натргавши младица, сагоримо. Домаће земље висок наспемо му хум, и пођемо до шупље камен-ћелије, до смртне ложнице где беше девојка, Ал неко издалека гласан чује плач крај гробнице беспогребне, и чим то чу, дојавит дође господару Креонту. До њега допре вапај мукли, болани, кад ближе ступаше; он тужно зарида и ста га лелек; „Леле мени јаднику! Зар врач сам2 Зар од стаза свих, куд

пођох ја

у животу свом, зар идем најнесретнијом7 Мог сина глас ме дира! Дете, слуге, сад пожур те брже и код гроба станите,