Одабране трагедије

122 ЕСХИЛ

у нераскидна љуто ме везавши виг, да никоји бог се ни други ко

не зарадује томе!

А сада ко играчка зрачна, јадник, за шалу сам душманима мојим,

Друга строфа. Коло Јел ико тако окрутан од богова да бол га твој весели; Ко да не жали твој удес осим Диваг Та он кивно свеђ срца неумољива Уранов разгони род; нит' ће престат' док на њима срца не искали, или ко лукавством каквим не отме чврсти му престо. Прометеј · Зацело ће мене, иако ми уде страховите негве нагрђују сада, господар блажених требати још, да нову му тајну откријем ја: ко ће жезло му отет и владарску част. И медене неће ме речи очарат, завести, и нигда нећу се дати ни претњама уплашит љутим, те оно му открит, док не буде хтео из љутијех пута показат ми пута и ову срамоту ми платит“.

Лруга антистрофа. Коло Ти пркосиш и невољи тој грдној ништ не попушташ, но збориш одвећ слободно; до у дно срца прожео ме страх, за твоју судбу бојим се, када ћеш патњама тим угледат' краја, допловит' у луку. Јер безмитна ћуд је у Кронова сина и неумољиво срце. ГТромешеј _ Ја знадем да је осоран Див