Одабране трагедије

ТРАТИЧНО ПЕСНИШТВО И ТРАГИЧНА ПОЗОРНИЦА КОД СТАРИХ ГРКА.

Реч драма значи радња, и то у првом релу религиска радња, религиски обред, приказање (у томе значењу употребљава се, у елеузинским мистеријама, реч дромена). Драма је, доиста, религиског порекла, и везана је за бога Диониса, Сама реч, код старих. обухватала је неколико књижевних врста; међу њима дошле су до највећег угле- | да и примљене на Дионисове утакмице у Атини, три врсте — трагедија, комедија, сатирска игра. Све оне постале су, вероватно, у истој средини и из истих елемената.

Постанак трагедије врло је таман; подаци из старога века нису довољно, одређени и јасни, и нису ништа друго до конструкције старих научника, модерни научници (филолози, историчари, фолклористе, истраживачи историје религије), према томе са кога је гледишта посматрао ко ствар, такође се не слажу у томе како је трагедија постала. Према подацима које нам је дао Аристотело у Поешици, могло би се рећи отприлике ово, Грчка. трагедија постала је из дитирамба, које су певачи, преобучени као сатири, певали у част бога Диониса, Цела ствар имала је најпре весео карактер то је била весела престава каквог кратког митског догађаја. Озбиљан карактер добила је трагедија тек доцније. Што се тиче самог дитирамба, класична земља за њега, као уопште за хорску поезију, био је Пелопонез. У вароши Флијунту, у Арголиди, певали су дитирамб певачи преобучени као јарци; на Пелопонезу радио је и Арион, кога неки доцнији књижевни критичари спомињу као творца трагичне