Одабране трагедије

1!

ЕСХИЛ

да у милу душу моју

драги покој усели се7 Давно време већ је прошло, откад се ударцем ужа

у Авлиди прах узвитло,

и на море чете пале,

на град Троју кренуле се

Пова антистгофл

И повратак видех његов, сведок су ми очи моје,

ал без лире моја душа са дна пева песме црне,

а нико је не научи.

Свака храброст остави ме, одбегла ме слатка нада, Не збори ми душа залуд кад праведно срце дршће и немирно о груд бије пред близином јада тешког. О, смилуј се, драги боже, слутње моје лажне биле! што се збори не сотвори,!

Друга строфа

Здравље бије у пуноме јеку,

ал га дели узана граница,

близа болест навек итку смета, ал су телу лекови спасење. Шајка среће ако хитро плови,

о невидљив гребен она тресне; тргне ли се страх за благо тада, будна брига поскочи ли брзо,

па од блага добар део баци. опет цела не тоне му кућа,

га ни вали не гутају брода.

И кад Диве благослове проспе, и све бразде летином се оспу, глад и беда земљу остављају.