Одбрана Косовога поља : 1915 г.

23

Како ми је било у срцу и души ово напуштање Скопља, Душанове престонице, чијим сам освајањем од Турака пре три године ја управљао као началник штаба 1. Армије и у које је победоносно ушао наследник Престола Њ. Кр, Височанство Александар на челу 1. Армије као њен Командант не може се описати! Судбина ми је била неумитна, и није се имало кудкамо, те сам морао гледати, да спасавам, што се још може спасти, а то је: да спречим Бугаримз, пошто пото да не избију на Косово Поље и не пресеку српској војсци једину одступницу преко сурове Албаније и ломне Црне Горе. За даљи рад, а у смислу раније издане заповести мога претходника, издао сам трупама ноћу 9/10октобра ову заповест: „У циљу добијања што више времена и организовања што јаче и дуже одбране Качаничког теснаца и прелаза преко Скопске Црне Горе и Кончулског теснаца, а у вези раније заповести, наређујем: 1. Да Брегалничка Дивизија I. позива упорно брани положај на јужном улазу у Качанички теснац, а да на подесним местима и тачкама у самоме теснацу и са стране теснаца организује унутрашњу одбрану теснаца у више линија, од којих ће свака задња линија прихваћати предњу линију на случај потребе, и на тај начин упорном одбрансм више линија, чије се посаде наизменично прихваћају, добити што више у времену. Сем успоравања непријатељског надирања на изложени начин командант ће у унутрашњости теснаца спремити и организовати за упорну одбрану