Одбрана Косовога поља : 1915 г.

67

крајњих граница људске моћи, одржавајући у својој трупи примеран ред и дисциплину. Прилике, у којима се Огаџбина налази, захтевају ванредне мере за њен спас, па се остављасвима старешинама потпуна слобода у избору срестава и ванредних мера, да се сваки натера на извршење његове дужности према Краљу и Отаџбини". Стање трупа, при непрестаним неуспесима и повлачењу, постајало је с дана на дан све критичније и очајније. Ред и дисциплина нагло су опадали, трупе се растројавале и бегства непрестано увећавала тако, да је претила коначна пропаст. Предвиђајући ову скору пропаст, ако се ма на који начин не предупреди, поред раније упућених представака Врховној Команди о појачању Трупа Нове Области, о образовању јаке резерве код Приштине, упутио сам 29. октобра по нарочитом куриру Врховној Команди и овакву представку под Бр. 10477; „Налазећи се између главне снаге наше целокупне војске на десној обали Западне, левој Јужне Мораво и на левој обали Ветернице с једне стране, и савезничке војске у долини Вардара с друге стране, а посматрајући са своје тачке гледишта целокупну ситуацију, у којој се сада налазимо, сматрам за своју дужноот и ако непозван од стране Врховне Команде, да, једино у интересу спасења Отаџбине, дам и своје мишлење у овоме: Да не би били притерани и прикљештени у тежак положај уз Албанију и тиме доведени у не могућност да се наслонимо на савезничку војску у долини Вардара, сматрам да би целисходно било: да се снага, са којом сада располажем, појача одмах са једном поузданијом дивизијом, односно да се те-