Одбрана Косовога поља : 1915 г.

78

даља наређења, припремајући се за предстојеће операције, зашта ће добити заповест. 7. Мој штаб 5. овог месеца преместиће се у манастир Грачаницу“. Напад, према овој заповести, предузет је и вршен 5. и 6. новембра на целој линији без стварнога успеха због јаког непр.чјатељског отпора, изнурености и опалог морала наших трупа услед великога замора, претрпљених губитака и отежаног снабде■вања потребама и муницијом тако, да су ред и ди■сциплина веома попустили, војници изгубили самопоуздање и веру у победу, па не само да се нису • више упорно борили, него су се у већем броју почели удаљавати из својих команада, а и предавати се непријатељу. До овога дана све су државне власти и установе из целе Србије. у колико је то било могуће, .дошле и пренете на Косово, а тако и многе избеглице. Врховна Команда је отишла у Призрен.

6. новембра, налазећи се на положају код Лабљана, чуо сам топовске пуцње правцем од Новог Пазара, Преполца и Пропаштице, као и са целога фронта Трупа Нове Области, а знајући да нам од наших савезника не стиже никаква помоћ, јасно ми се оцртала раније предвиђепа катастрофа на Косовом Пољу, где нам не остаје нишга друго него мученичко одступање преко дивље, кршевите и стрме .Албаније и дела ломне Црне Горе. Срце ми се стегло а душа заплакала за изгубљеном милом домовином и заробљеном својом породицом, проклињући судбу, зашто ја ово да преживим!? Па и сада, жад пишем ове редове, 2. јануара 1920. године у