Одломци из опширног дела "La Balkania e la Jugoslavia" : од Божидара Никашиновића : превод са италијанског. Св. 1

у јавним списима отворено писали „о Хрвацској Црној Гори“, о тој истој данашњој Црној Гори, о којој је српски песник Бранко Радичевић певао:

„Црна Горо, поносито стење,

Круне српске ти драго камење!“

За истог овога данашњега црногорског краља Николу отворено су хрвацки шовени учили свој народ, да је црногорски књаз „православни Хрваш, владалац Хрвацке Црне Горе!“ Српског православног далматинског владику називали су „православни бишкуп далматинских православних Хрвата.“ 7 )

Таким је заблудама залуђивана она шака Хрвата И учијељи таке заблуде нису били само мање образовани Хрвати, него лажну доктрину ширили су чак и универзитецки професори. 1883. год. др. Армин Павић, професор загребачког универзитета био је у Београду на сахрани највећег српског филолога, Ђуре Даничића. По повратку своме из Београда, др. Павић реферисао је о своме. путу и међу осталим рекао је, како се необично радује, што је посетио онај део хрвацке земље, која се зове Србија и како је разговарао са краљем Миланом, који га је чистим хрвацким језиком поздравио !

Толика хрвацка грандоманија не може се сматрати као недостатак умне свести хрвацкога народа; она није ни наивна, него је та грандоманија с рачуном вршена. Она је била програм државнога рада, који је створен у Бечу и у Загребу. Јер овој грандоманији отварала је врата државна власт и државна полиција у Бечу и у Загребу. Власти су тој грандоманији ишле на руку, чак су власти и силу употребљавали и казнама кажњавали. Бечу је требало, да Хрвати, као најидеалнији хапсбурговци, постану велики, да Аустрија на Балкану може напредовати. Да је та грандоманија са рачуном извођена, види се у тој идеји „југославија“, која је из Загреба дошла већ иу Београди ночела да дрма са срцем жилавога српског народа.

Овај опис карактера хрвацкога народа морао сам општирније изнети, јер без њега не би се могао добити јасан појам о тој „Југославија“, коју хоће Аустрија да намете српскоме народу на Балкану под лажном фирмом словенске заједнице и државног јединства.

* * *

Венијамин Калај, аустро-угарски заједнички министар финансија у Бечу управљао је Босном преко 20 година. Он је говорио перфектно српски. У седамдесетим годинама