Од живота до цивилизације

ХАРМОНИЈА И ХАОС 15

живе природе, то „Дарвиново доба“, то стремљење да се целокупна природа обухвати у једној узрочној целини и да се живи свет, иначе толиким везама спојен за мртви свет, надовеже за овај у постанку и развоју своме, и објасни општом механиком. По механистичкоме схватању, жива бића су облик организације неорганске материје. Као што су протони и електрони дали атоме, а ови молекуле, тако је у даљој еволуцији својој неорганска материја из молекула саздала живу материју. Еволуција те живе материје, т.ј. органскога света, могла би се дакле надовезати за еволуцију неорганске материје: преображавање живога света почивало би на иманентној особини живе материје, као што еволуција радиоактивног атома исходи од неких основних особина саме материје. Стога, по речима једнога биолога и физичара“, кад витализам покушава да „објасни“ основне одлике живота, он прецењује нашу моћ објашњавања појава неорганскога света: и ове почивају на необјашњеним основним процесима и почетним констелацијама, које морамо узети као полазну тачку, те према томе није потребно за животне појаве позивати у помоћ неку нарочиту „виталну моћ.“

Да размотримо то схватање. Најпре што се тиче самог постанка живота.

“ Офђо Меуегћоћ,. Тћеттодупалик јез Пеђепзргоћезвев. 11. Натађисћ дет Рћузк ооп Сефдет ипа 5сћев!. Ва. ХГ.