Од живота до цивилизације

ХАРМОНИЈА И ХАОС 19

може сматрати простим механичким одвијањем у смислу еволуције неорганскога света. Теорије које су. покушале да еволуцију објасне утицајем спољашњих чинилаца на жива бића, показале су се недовољне. М све се више долази на то да ипак главни узрок еволуције почива у самим живим облицима, али да је тај унутрашњи узрок нешто много више од оних који се испољавају у неорганскоме свету.

У појавама животне еволуције и биолошкога остваривања има нешто више, нешто што не видимо на делу у неорганскоме свету. Али то не значи да позивамо у помоћ нешто неприродно. Одвише је сложено живо биће, одвише су сложене функције његове, одвише су подешене једне према другима у своме раду, да би се живи организам могао сматрати хармонијом оне врсте као што је атом, на пример, у коме такође сви делови његови сарађују на његову опстанку.

Оснивајући се на ономе што нам показује неоргански свет, како склоп има особине које не припадају његовим саставним деловима, да ни електрон ни позитивна електрична маса немају особине атома водоника, можемо приписати живој материји: одлике које не налазимо у неорганскоме свету, иако од њега потичу. Узрок еволуције не морамо тражити само у особинама неорганске природе, у законима физике и хемије, већ и у особинама самога живота, које су му особене иако потичу из сплетова онога што му је дао неоргански свет. Такве одлике нису нешто хипотетично, већ спадају

2%