Од живота до цивилизације

92 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Али у погледу своје организације, живо биће има очевидну сврху, а то је: да се живот развије и одржи по некоме правилу и реду. Не само да нам се организација живих бића указује целисходном у поменутоме смислу, већ је јединствен пример хармоничног склопа.

Ма која анатомска потанкост, ма која физиолошка радња речит су пример те целисходне природе организације живота бића, остварене искуством утанчане технике, тако да смо у забуни избора када хоћемо да наведемо какав пример. Узмимо грађу и рад апарата за крвоток. Кад су животиње постале вишећелијске, и нарочито кад су постале сувоземне, њихове размене материје са спољашњом средином нису се могле више вршити непосредно површином њихова тела; било је потребно да на неки начин буде посредника између њихових ћелија и те спољашње средине. Тада се појављује апарат за крвоток, који је достигао у човека и у сисара уопште свој високи степен савршенства. Као што је познато, тај се апарат састоји из мреже цеви и цевчица у којима кружи крв потискивана шмрком, срцем. Еластичношћу крвних судова, радом срчаних залистака, мењањем ширине судова према променљивим локалним потребама, распоредом и гранањем крвних судова тако изведеним да је трење сведено на најмању меру а грађење вртлога избегнуто, и многим још особинама, нема сумње да је крвоток целисходнији од ма кога техничког система каналисања какве течности.