Од живота до цивилизације

ЦЕЛИСХОДНА ПРИРОДА ЖИВИХ БИЋА 31

јања. Па ипак Клод Бернар, као што ћемо даље видети, сматра да се ембриолошки развој не може објаснити механистички: „Случајан сусрет физичкохемијских појава не може саградити свако живо биће по једноме плану и нацрту унапред утврђеним...“ Ембриологија је такође била полазна! тачка теологије Х. Дриша, који настојава нарочито на значајној чињеници да преполовљено јаје даје два потпуна организма, гледајући у томе доказ против механистичког схватања тих појава. На то се може приметити: што ниједна наша машина, преполовљена не даје сама собом две машине, то не значи да је тако штогод уопште механички не-, могућно. Као што примећује Мајерхоф, и пламен свеће се претвара у два сразмерна пламена кад се фитиљ уздуж засече. Могло би се замислити да се тако понаша и неки сложенији механизам. Али без обзира на то, кад велимо да су животне појаве механичке природе, тиме не мислимо да су жива бића у свему слична нашим машинама и да немају неке посебне одлике.

У овим страницама ми имамо дакле у виду само питање постанка живих бића, и то: како је од најпростијег живог облика дошло до човека, т.ј. онај процес правога животнога стварања. Све остало, ембриолошко имитирање, „механику развића“, актуелно функционисање живога организма, сматраћемо да су чисто механичке појаве.

По томе схватању, живо биће се може упоредити са мотором, који су инжењери предали употреби, а механичар подмазавши га и снабдевши га