Од живота до цивилизације

34 од ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

А ____________________

них чинова“. Иако се животне појаве могу свести на физичкохемијске, има нека нарочита сила, неки узрок који њима управља: „Тај узрок, сматран снагом која управља, може се назваји физиолошком душом или виталном силом.“ Оно што Бернар вели у следећим редовима за онтогенетски развој, могло би се данас применити и на филогенезу живот света, којом се Бернар није позабавио: „Као да постоји унапред утврђен нацрт сваког живог бића и сваког органа, тако да сматрајући их посебно, свака појава организмова зависи од ог штих природних сила, али узета у односу са другим открива нарочиту везу и изгледа као да је вођена неким невидљивим вођем путем којим иде, доведена на место које заузима. И најзад, као закључак: „Животна сила управља појавама које она не производи а физички чиниоци производе појаве којима не управљају.“

(О тој моћи којој чини уступак називајући је „животном силом“, КлодБернар не чини никакву претпоставку сматрајући да не припада науци.

Разумљиво је да је то гледиште, које ипак потсећа на витализам, сматрано махом слабијом страном Бернарове филозофије, и да је његов успешни рад експерименталнога физиолога и механичара живота бацио у засенак његово отступање од крајњега материјализма.

Чувени немачки физиолог Пфлиге Ри се= дамдесетих година прошлога века изградио је своју

% бок. РА тег. Пје !ејеојовтзоће Месћалк Чег Јевел тел Мафит. Атсто Тит Фе дезатитго Рћузиофте, 1877, ХУ-