Од живота до цивилизације

54 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

јединке и њенога порода. Осетивши да из тих појава провирује биолошка целисходност, Лигшиц покушава да је побија. Давши једну хипотезу о механизму тих појава, он мисли да је тиме свака целисходност искључена. Али и целисходност мора почивати на механичким факторима, као сваки механизам; она не повлачи за собом неку ненаучну тајанственост. Као год што се не огрешујемо о физику велећи да је каква машина целисходне природе. Најзад, указавши на то да смрт глађу наступа вероватно услед аутоинтоксикације организма, Липшиц вели да се та чињеница не може сложити са неком целисходношћу механизма гладовања, кад, најзад, организам сам себе трује. Што и целисходност има својих граница, то не значи да она не постоји. На основу поменутих чињеница организам успева да се одржи, у пса на пример, неких тридесет дана, са губитком готово половине своје тежине; па кад најзад подлегне, пориче се свака целисходност његових тако знатних механизама самоодржавања! У сваком случају, било да се нагиње хармонији или борби, не може се порицати да се све то збива у смислу одржавања и одбране живога организма.

Као што се види, наука о животу није могла у испитивањима својим бити вођена другим схватањем до сврховитом природом организације живих бића. Према томе, практична наука није долазила у сукоб са телеолошким схватањем живога света. Напротив, чињени су велики напори