Од живота до цивилизације

60 ОД ЖИВОТА ДО ЦИЗИЛИЗАЦИЈЕ

===

Једно се може тврдити: еволуција се није вршила у смислу све веће способности за живот и борбу, што би имало бити да је еволуција после дица поглавито одабирања у борби за опстанак, као што тврде дарвинисти. Да су организми у својој еволуцији били вођени поглавито стицањем веће способности у борби за опстанак, еволуција би, несумњиво, имала сасма други изглед. У погледу сложености и савршенства, разлика је бескрајна између протозое и човека, док се може расправљати о томе ко је способнији за опстанак. Да је еволуција била вођена само борбом за опстанак, првобитна жива бића друкчије би се наоружала и другим би путем пошла. Судећи по томе да су у току геолошких времена понестајали и врло сложени и еволуирани организми, док су их надживели многи који су слабо еволуирани, могло би се закључити да еволуција, ако не чини жива бића мање способним за животну борбу и трајни опстанак, свакако није вођена поглавито стицањем те веће способности. Еволуција живих бића и способност животна две су ствари које не иду увек упоредно. Човек је међу вишим организмима, изузетним развитком своје интелигенције, постао еволуцијом способнији за живот. Он је завладао живим светом као никоје друго живо биће пре њега. Али су му подлегли најпре организми на највишем ступњу развитка: зверове је у главноме савладао, док му инсекти и микроорганизми задају увек муке и с њима неће скоро изићи на крај. Уосталом, човекова победа је пролазна, и она неће пореметити