Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

24

==

=

А колико ћеш пута, молим те, Да причам ти све једно те једно 2 Ал та је прича тако слађана: Што дуже слушаш све је милија,

За срце ти је тако прирасла,

Не умара те, већ оживљује. Наизуст већ научи мого си. И када бих навзуст знао је,

још чешће бих те тад мољакао

Да изновице цијелу испричаш.

(На вратима двора појави се Хајрија, прерушена у Циганку и нешто живо разговара с Хатушом. За њима иду Илвија и Ђулсима у разговору)

Гле, Циганке! И мајке моје с њом!

Гле Мајке моје с твојом сејом! Да! (О нама зборе | Зборе, наравска. Све почешће у нас погледају. Аз шта ће им толико Циганка 2 Што толеко је задржавају 2

ДРУГА ПОЈАВА.

Пређашњи и Хајрија с Хатушом, Илвијом п Ђулсимом. Ј ју

Хај.

Хат.

И. Хај.

Еј, срећна ли са, Бог те помогао, честига сестро по Богу. И та и ова твоја кћи (окрене се Ђулсими, и замишљено, као да се домишља и погађа) Ђул-си-ма (брзо) Ђулсима!

Хвала Богу.

И јаг

И ти, друго, (замишљен, окренувши се Илвији, као да се домишља и погађа) Ил-ви-ја (брзо, весело) И звија! И теби ћу већ рећи, рећи ћу. (Хатуши) Видиш, да нијеси тако на гласу са своје честитости пи поштења, могла би сад помиглити да сам дошла да што