Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА БЊИЖЕВНОСТ 8

сл

родни сабор, трећи после 1790, други. после 1848, и допустило се да се на њему воде дуге препирке не само о школским и црквеним питањима, но и о политичким односима српског народа према Мађарима. Бечки људи у Сабору, које је Влада употребљавала да плаши Мађаре, не мислећи никада искрено дати Србима Војводину, тражили су Срем, доњу Бачку, један део Баната, где би 999.000 Срба долавило на 352.000 становника других народности. Дата је пзвесна равноправност језицима, тако да се могло судити на матерњем језику парничних страна. Као и остали, Срби су добили право да се могу нарничити на срнпском језику, и Светозар Милетић је изјављивао наду да „двери правосуђа од сад српском језику више никад затво_рене не буду.“ У јануару 1863 укида се наредба. по којој се српске, као и румунске књиге, штампане ван Аустрије, не смеју уносити у Аустрију само по допуштењу обласних гувернера: концесија је била, што је место дозволе била по требна обична, политичка цензура. Почетком 1863, угарска при_ дворна_ канцеларија даје допуштење да се српска, "гимназија у Новоме Саду може повисити на ступањ велике гимназ вије, и даје јој се државна помоћ

_ од 6700 форината годишње, сувише још 1500 %6 _рината. а школска учила. Јула 1868 одобрен је нов устав Матице Српске, и допуштено оно за што "се скоро двадесет година узалудно молило. пренос

_ Малице из Неште у Нови Сад. 18]. "пренос извршен

_ је са највећим свечаностима у априлу 1864. „Прангије су грмљавином својом објављивале свету Ња

_досно збитије у народу србском, ба кога се нај-

_ лепшем плоду сви надамо.“')

__ 7) Даница, 1864, стр. 289.