Омладина и њена књижевност (1848—1871)

96 ЈОВАН СКЕРЛИЋ = 22 ИРИНЕ ЕН 20108 8

на хаџилук у Нови Сад“); да се напоје на источнику поезије и просвете и да се поклоне великим

жрецима српске књижевности и политике.

Либерална, опозиција у Србији, чији су листови били угушивани и вође протериване, имала је Нови Сад као своје средиште. „То је био Брисел једнога, малога света, чији је Париз био Београд“, вели Луј Леже у својим Успоменама. једнога. славофила7', поредећи српску опозицију кнезу Михаилу са Франдуском олтозицијом Наполеону 1. Целих шездесетих година духовна хегемонија Новога Сада, је толика да је нико и не помтшља спорити. Он је одиста био Српска Атина онога доба, и са разлогом му је, 1866, у Застави, Владимир Јовановић, приликом прве скупштине Уједињене Омладине Српске, довикивао : „Сретни Нови Саде! која српска варош да ти не завиди!

УГЛАВА УП Ђачке дружине шездесетих година _ Ђачке дружине после 1848. — „Вора.“ _ »Преодница.“ —

Дружине по српским тимназијама, ч богословијама у Угар-

ској, у Србији и на страним университетима. — Књижеван

и политички значај ђачких дружина. — „Зора“ сазива скуп свих српских омладинских дружина.

——————

Историја наше Уједињене Омладине нераздвојно је везана са историјом ђачких дружина, из којих је у осталом и изишла. Цела наша књижевност ше-

1) Истинске приче. Автобнографија у одломцима од Драгашевића, Београд, 1888, стр. 108—143.

2) Топз Теџег, таетђге Ае 1' ГазНице: 85оиђетт“ 4 ић 5асорћте (1368—1897). Рата, 1905, р. 45.