Омладина и њена књижевност (1848—1871)

98 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

враћа један део уставних права. Нове прилике су се јављале, млади Срби су осећали нове дужности, и пред њима се указивало широко поље јавнога рада. И српски ђаци у Бечу, још под свежим утиском политичких догађаја који су се гомилали и из основа мењали устројство аустро-угарске монархије, одлуче да се удруже п заједничким силама пораде на народном добру. Целе школске године 1861/1862 било је честих састанака, на којима се говорило о стварању дружине, о дневним политичким питањима и књижевним и просветним приликама српскога народа. |

“Једнога јутра паде међу српске ђаке у Бечу глас да су Турци стали бомбардовати Београд. Тај догађај, који се није очекивао, необично силно је дејствовао на све српске духове, и у свима српским круговима са зебњом се гледало у мучну и мутну ситуацију. Бечка омладина је одмах осетила да у тим озбиљним часовима треба бити што ближи један другоме, п да сједињеним силама треба чи' нити сву своју дужност. На једноме састанку буде одлучено да се што пре створи једно српско друштво, и, да би што пре, било потврђено у друштво улазе само Срби из аустро-угарске монархије. У почетку било је питање какав ће тип узети ново друштво: неки су хтели нешто налик на немачки Витзсћепхсћајћ, неки потпорно друштво »за овостране Србе медецинаре“, и најзад је одлучено да буде васпитно и књижевно друштво, у коме ће се чланови моћи удушевно познати међу собом.“ Друштвена правила буду предата школској власти, која је дала потврду тек у јесен 1863.')

") „Зора Књижеван рад сршског ђачког друштва у Бечу. Беч,

1875. — Омладинска књижница, књига трећа. Владимир Коровић: Иеторија „Зоре“ (прилог историји омладинског покрета). Рума, 1905.