Омладина и њена књижевност (1848—1871)

104 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Слога је у брзо постала душа српске оазе у Сегедину. Она је прпређивала светосавске прославе, патриотске беседе, парастосе заслужним Србима, отворила српску књижницу. На њене састанке Лолазили су сви сегедински Срби. Вредни и разборити тајник њен Илија Вучетић ревносно је одржавао писмене везе са осталим српским дружинама по мађарским гимназијама. — У Пожуну се 1864 обнавља дружина, која је тако била цветала 1947 и 1848, за доба Милетићева ђаковања и издавања Славјанке. Од 1866 она се зове Слобода. Она држи књижевне састанке, отвара српску библиотеку, и 1867 године, њени чланови, међу којима су били омладински песници Јован Грчић и Ђена Павловић, прослављају авадесетпетогодишњицу оснивања, дружине. Ке Нарочито је био жив покрет међу ђацима у новосадској гимназији, који су били под непосредним утицајем новог књижевног и политичког покрета, гледали и слушали Светозара Милетића и читали Јавор и Даницу. Они су се скупљали по приватним становима, читали Јавор и Даницу, као и своје саставе. „Киш-Јанош (Змајј нам, вели један од ондашњих новосадских ђака, беше свима идеал; љубимац наш, понос ђачки, коме да смо могли, звевде бисмо доле поскидали да му место дијамантског прстења на ону руку истакнемо, којом онако бајне песме писаше. «5 Милорад П. Шапчанин ту је читао прве своје стихове, и његов пример и уопех заразио је целу школу. Ту и тада су пропевале многе робге тлатотез Омладине: Мита, Поповић, Ђорђе Бугарски (Милољуб) поред осталих. Сви

') Мита Калић: Успомене на Змаја Тована Јовановића. Зора, 1899, св. УЈ. у