Омладина и њена књижевност (1848—1871)

135 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Милица Стојадиновић Српкиња певала је 1859 у Шумадинци: Од земаља славног царства Што пропаде на Косову,

Богом прва ти с' позвана, Да развијеш славу нову.

Стојан Бошковић, у своме писму првој Омладинској Скупштини 1866, писао је да Уједињена, Омладина Србска треба да буде продужење рада Дружине Младежи Србске, да средиште омладинског рада буде Београд, а да сва радња треба да буде окренута Југо-Истоку. Србијанци су били и инициатори и главни радници у Омладини. „На омладинским скупштинама у 6. Војводини, вели Лаза Костић,) вазда су прву реч имали Шумадинци“, нарочито „социолог Владимир Јовановић“ п „социалиста Светозар Марковић.“ Али поред свега тога, Србија је далеко мање но Војводина учествовала у омладинском покрету, и средиште омладинскога рада није био Београд него Нови Сад.

Реакција после 1848 асећала се у Србији као и у Војводини, али је у њој било више могућности за борбу и за победу. Општа економска криза после кримског рата, која се јако осећала у Србији, убрзала је решење унутрашње политичке кризе. 1858 није била промена једне династије, него промена целога једнога поретка. Бар тако су мислили млади либерали, Јован Илић, Јеврем Грујић, Милован Јанковић, некадашња Дружина Србске Младежи из 1848, који су у главном и извели преврат. Они су држали да је за навек прошло доба врачарских Це шабачких обора, гургусовачких кула, церића,

Е Пн ал аћ 150 1892, стр. 402.