Омладина и њена књижевност (1848—1871)

Х

Француском опозицијом противу Наполеона Ш. Исто тако покушано је овде да се омладинске књижевне идеје представе као одјек опште европске, а нарочито немачке романтике.

Ако се игде могло рећи да је књижевност израз друштва, „копија околних нарави и ознака једнога стања духова“, како вели Тен у знаменитом предговору својој Историји енглеске књижевности, тогје одиста случај у овом периоду наше књижевности. За писце Уједињене Омладине Српске може се готово дословце рећи оно што је Хајне 1835 писао за своје немачке сувременике: „Писци Младе Немачке не праве разлике између живота. и писања; они не деле политику од науке, уметности, религије; они су у исто време уметници, трибуни и апостоли,“ _ Омладинска књижевност била је одјек идеја и тежња целога нараштаја, и она је била јако прожета политичким и социјалним идејама, исто онако као што су њени политички назори и борбе имали сасвим књижевно-романтичарску боју. Књижевност и јаван, политички живот у омладинском добу тако су између себе тесно везани, у толикој се мери прожимају, да је немогућно одвојити их и проучавати их независно свако за себе.

У овој књизи представљено је доба од 1848 па до 1871 године. И то је с тога што омладински покрет, Уједињена Омладина Српска, званично основана 1866, није се појавила изненада, тако рећи. преко ноћ, него је у врло блиској вези са добом око 1848] Омладински покрет шездесетих годипа. био је природан наставак, бујно подмлађивање онора јасно, обележеног покрета четрдесетих година, гаји 6 бе; развио под непосредним утицајем западне уловенских панслависта, који је дошао до =