Омладина и њена књижевност (1848—1871)

|

охватања, и који су били пли активни чланови Уједињене Омладине Српске, или били у кругу њених главних идеја и тежња. Једни од њих, рођени двадесетих година ХТХ века, почели су писати четрдесетих година, и такви су: Бранко Радичевић, Љубомир П. Ненадовић, Богобој Атанацковић, Јован Илић, Јован Сундечић, Јаков Игњатовић. Други су рођени тридесетих година и ушли су у књижевност педесетих година, као: Змај Јован Јовановић, Ђура Јакшић, Стеван В. Каћански, Јован Драгашевић, Коста Руварац. Том правом омладинском поколењу припадају и они нешто млађи писци, рођени четрдесетих година, који су почели писати око 1860, као што су: Лаза Костић, Милорад П. Шапчанин, Милан Кујунџић, Јован Грчић-Миленко, Драга Дејановић, Владимир Васић.

Са двадесет писаца који су овде истакнути није исцрпена сва листа многобројних списатеља, онога времена. Овде нису нарочито проучавани писци као Јован Ст. Поповић, Јован Суботић, Матија Бан, Ђорђе Малетић, који. су певали и педесетих и шездесетих година, али у духу старије, Апдактично-патриотске поезије, пшли, како се то онда звало, „објективне лирике.“ Овде није било речи о писцима ван књижевних школа, као што је био Његош. Исто тако није говорено о представницима омладинске науке: о философу Алимпију Васиљевићу, историчару Панги Орећковићу, воциологу Владимиру Јовановићу. Јакова Игњатовића, који се Доцније сасвим равмимоишао са Омладином, али који је био један од најкрупнијих представника омладинскога духа у почетку шездесетих годипа, засебно сам проучавао у нарочитој књижевној студији, коју је такође издала Српска Краљевска

~ 2