Омладина и њена књижевност (1848—1871)
ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 2
учио волети и поштовати народни језик, ба њиме је први пут у збиркама Вука Караџића читао српске народне песме,
Као у Граду, тако и у Сегедину, 1835, !33би 1837, имали су српски ђаци своје књижевно и родољубиво друштво Младо Јединеније,/) уда се чланови вежбају у свима родовима лепога штила,“ Поред Ђорђа Малетића, стуб тога друштва био је Јован Суботић, који је ту и почео певати. Обоје су своје стихове, читане у друштву, слали Сербском Летопису. У Лири Јована Суботића“ налази се Поздрав Младом Јединенију, у коме млади »упјевац«“ пева:
Јединије моје мило, Да ти буде срећан труд, Да т: осени славе крило, И доведе концу пут; Да ти јутро златна недра Лепше подне одоје А вечера сласти ведра Груд заслужну напоје.
А у последњој строфи песник узвикује: Зато мило Јединије Да те моћни Србства дух
Кроз науке удолије У зрелости води луг...
Цео рад друштва, које се као цео млади нараштај тадашњи напајало поезијом Лукијана Мушицкога и Милоша Светића, и духовну храну налазило у Сербском Летопису, ограничавао се на приголну
| 1) Живот Д-ра Јована Суботића (Аутобиографија). Шрви део: Идила.
Нови Сад, 1901, стр. 180. 2) Пешта, 1887, стр. 61.