Омладина и њена књижевност (1848—1871)

12 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

нога панславизма, изишао је у Београду, у преводу Димитрија Теодоровића, 18%5, под насловом О кнљижевноц узашемности између различни племена и нарђчил славлнскољ народа. У свима српским листовима тридесетих и четрдесетих година налазе се одушевљене оде Колару. 1845 године певао му је Огњеслав Утјешеновић Острожиноки:

Коларов Глас заори: од црнога

До бјелога, сифа Јадра од мора до Хвалинског, свуда јако јечи (Слава од радости сузе рони. -

Српски ђаци у Пешти долазили су у непосредан додир са Коларом, и Јован Ђорђевић описује"! један такав тренутак, у очи саме револуције од 1848. 29 фебруара 1848 учинили су српски ђаци у Пешти свечан помен скоро преминулом Сими Милутиновићу Сарајлији, где се песнику певале химне, а његова сликао. окитила венцем од лаворова лишћа. И када се свет већ почео разилазити, један мали старац, са дна сале, крепким гласом, подвикну : „Драга браћо Срби и сестре Српкињеј« Ђаци га одмах познаше пи ускликнуше : „ Чујмо Колара!“ И уславобрат“ Колар уведе реч, на чешком, помену свога преминулог пријатеља Симу Милутиновића, са којим је целе ноћи будан сневао о недогледном напретку слозенотва МИ аторе ни ово раје а смо јавна живота; ми немамо својих земаљских сабора, немамо ни жупанијских конгрегација где би се могли скупљати и договарати о народним потребама; нама остају само још оваке прилике где се можемо састати, да бе исплачемо над гро-

1) Звуци из прошлости. Отаџбина, књ. ХХХ, стр. 888—400.

Ми