Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

со у

Чланови се' Дружине множе:: Она има: и својих „почестних членова“, међу којима су Јован Илић, Љубомир 1 Ненадовић, Д-р Данило Медаковић, Коста Цукић, Димитрије Матић, Ђорђе Ценић, Славко Златојевић, Филип Христић, Димитрије Црнобарац, Коста Магазиновић, и многи други угледнији млађи и старији људи, међу њима чак и Митрополит Петар. Дружина има својих „благоделатеља« у имућном грађанству и великом чиновништву, који јој ука= зују новчану помоћ. На њене скупштине угледни људи често су »доћи миловали“, и на: годишњој скушштини 15 јуна 1848, предсједатељ Совјета Стојан Симић, „слогом и напретком учеће се младежи тронут“, даровао је 500 гроша чаршијских. Војвода Тома Вучић Перишић, упредводитељ србског народа“, такође је новчано помагао те младе и одушевљене људе, који су му на скоро могли бити потребни. „Великаши, вели Милорад И. Шалчанин у Сењалу, причајући о тадашњим лицејцима, великаши су их призивали у своје оџаклије, и поверавали им, наравно врло смотрено, своје вратоломне планове. Ни једна интрига, ниједан замаш-

___нији план не мину мимо њих неопажено. || Из почетка, рад Дружине више је књижеван.

|| |

||- | Сваке седнице "читају се: радови, који се после усмено и писмено критикују. То су махом патриотски изливи, поучна слова, са намером да се дух окрепи и срце облагороди. Сви су они песници, почев од Јована Ристића па до Стојана ' Бошковића. Јован Ристић слави Светог Саву и Цара Ду шана, пева оду Лукијану Мушицком, предлаже да се подигне споменик „за србство много препатившом се анахарвису“ Доситију Обрадовићу. Они су вршњаци Бранка Радичевића, али не иду његовим

прваке