Омладина и њена књижевност (1848—1871)

24 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

устима је песма Устај, устај Србине, певана први пут у Београду на Светога Андрију 1847, на представи Сна Краљевића Марка од Јована Ст. Поповића. Милован Јанковић, 1847, у песми Најпре познајте себе па онда љубите светињу своју, Срби! узвикивао је:

«Име, Језик, Србска вјера» Светиње су три. Мач нек буде казни мјера г Ко с' усуди сквернит: њи!

Књижевни рад Дружине нашао је пун израз у књизи Невен-Слоге, изданој 1849, испуњеној патриотским стиховима, махом од Петра Протића Сокољанина, Јована Идића и Јована Ристића.

Али ти млади људи држе да су позвани за нешто више и озбиљније но што је писање стихова и читање превода. Дружина је уверена да је њој пало у дужност да изведе крупно дело уједињења и ослобођења српскога народа. И одиста,

наде родољуба на њу су биле полагане. 1947 довикује јој Јоксим Новић Оточанин:

Омладина, што си олошала, Обазри се и погледај на се!

А Славко Златојевић, друг Бранка Радичевића и будући песник Златијнства, пише 1349. године: „Омладина Српска, она је и сва српска радост: она ће народу разговестити истину и уздигнути га виделу“. А на бадњи-дан 1850 пише он из Златног Прага „српској омладини у српском Ђеограду“: „Српски бољи живот, српски народни напредак, јесте у рукама српске омладине“.

1) Гласи српске виле, књита за народ. У Карловцима 1849, стр. 54“