Омладина и њена књижевност (1848—1871)

62 с

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

у власти. У варошким крајевима где Срби живе памешани са Турцима, свиња се не сме клати, п када Срби хоће да имају свињетине, морају је кришом у врећама доносити. Низамп су на градским капијама п бедемима, и застава са полумесецом још се пркосно лепрша по ваздуху. Србија још плаћа сраман харач Турској, и српски великаши у својим борбама удварају се везирима и пашама. Сувише, босански Турци проводе кроз Београд за Азију своје хареме и робље оковано у тешке спиџире. 1851! Омер-паша под пратњом низама шиље из Босне 190' босанских робова. По двадесет их иду сапети у једном ланцу, сваки носи гвоздену алку око врата, катанце на првима, а тешке букагије о ногама.

Стање је тако да сви Београђани не изилазе без оружја, и омиљена забава младих лицејаца је била тући се са чувеним турским убојицама, ножем пли из пиштоља, у по дана на Јалији, или ноћу по мрачним улицама Зерека. 13 јула !849 Београђани су се били дигли на Турке, и само је Вучић својим угледом могао да спречи проливање крви, обећав да ће и Кнез и Влада све учинити да се српске вароши што пре очисте од Турака и да по градовима остане само турска посада. И средиште те страсне мржње на: Турке, те свете патриотске борбе против вековнога непријатеља, јесте енергична Дружина Младости Српске.

Дружина тражи, без успеха, од попечитељства просвјешченија да се отворе народне школе, где ће Срби просветом да се оспособе за велике националне задатке. Она хоће да створи врпоку културу, и, као први корак на томе путу, објављује рат „немачкој“ ношњи, и лицејци почињу се облачити