Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 85

Ти! Слободо славно име!

(С тобом пашће окови Туге досад подносиме Сакрушиће громови.

Ој животе, животе,

Пун ли јеси дивоте Слободан !

Једна песма, читана у Дружини, носи наслов: Садашња европска народност подкрепљена истином, слободом и правдом. У томе погледу врло је карактеристична песма дружинског члана М. Матића, Деветнајстом Вјеку, пспевана сасвим у духу револуционарне идеје онога доба:

Ти освјетли јасно све нороде редом,

И духом слободе сладко и задану.

Та ни сами нектар ког богови пише, Не би тако сладак ко што ове речи: «Слобода, једнакост и братство народа».

Песник је сасвим у идејама европске Демократије од 1848 када пева:

„„Јере неће народ да деспоте трпи, Неће туђи јарам он робски да носи, А јоште мање владе да подноси

Да му душу чупа и јаднога гњечи. Старији је народ но икаква влада, Народ је од Бога, влада | од народа!

И песма се наставља једним смелим, бунтовним узвиком :

Нек се сваки диже: ко се диго није, Нека себи тражи сталност и слободу, Нек се неда газит ни свом ни туђину, ' А који се диго нек се чврсто држи,

Јер глас је народа глас сина Божија.

Младе и активне људе са таквим погледима влада је попреко гледала и нерадо их трпела где се ме-

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ (а