Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

„Можеш квасит амбар у шогора,

И стринино сено у ливади,

И теткову кућу прокисаву; —

Ал не кваси Милкино рукавље,

И кошуље вешто сашивене,

И чарапе плаво препредене,

И мараме ситно порубљене,

Што но их је на једек изнела:

Јер се теби, кишо, не надала,

Не кваси их, већма је не срди

И тако је доста расрђена: ~ · Што сам Драгу кметову уштино... -

Исто је тако лепа Регрутова песма, где ву осећања. и језик једног аутентичнога сремског момка.

Хеј, димшићу, што нас чекаш, Под Варадин-градом : Стан' још мало, да с' опростим | С' белим Новим Садом,

Да попијем у њемука Сво врушкино винце: Нек' се панти кад сам оч'о Међу коронинце !

Каткада је тај младић проницао, слутио, тамно осећао ону дубоку интимну поезију обичног живота, могао да појми велике болове малих људи, и да каже сву високу трагичност ситних егзистенција, обичних догађаја, преко којих немарно клизи равнодушно и неразумно око обичног посматрача Има код Грчића две мале песме које врло лак могу да иду у најинтимније п најлепше ствари це ле. налпе поезије. Тако је она проста и дубоко м ционална Брига МТ ВШ 568 нема 1 је строфе: |