Омладина и њена књижевност (1848—1871)
ЈОВАН СКЕРЛИЋ
„Можеш квасит амбар у шогора,
И стринино сено у ливади,
И теткову кућу прокисаву; —
Ал не кваси Милкино рукавље,
И кошуље вешто сашивене,
И чарапе плаво препредене,
И мараме ситно порубљене,
Што но их је на једек изнела:
Јер се теби, кишо, не надала,
Не кваси их, већма је не срди
И тако је доста расрђена: ~ · Што сам Драгу кметову уштино... -
Исто је тако лепа Регрутова песма, где ву осећања. и језик једног аутентичнога сремског момка.
Хеј, димшићу, што нас чекаш, Под Варадин-градом : Стан' још мало, да с' опростим | С' белим Новим Садом,
Да попијем у њемука Сво врушкино винце: Нек' се панти кад сам оч'о Међу коронинце !
Каткада је тај младић проницао, слутио, тамно осећао ону дубоку интимну поезију обичног живота, могао да појми велике болове малих људи, и да каже сву високу трагичност ситних егзистенција, обичних догађаја, преко којих немарно клизи равнодушно и неразумно око обичног посматрача Има код Грчића две мале песме које врло лак могу да иду у најинтимније п најлепше ствари це ле. налпе поезије. Тако је она проста и дубоко м ционална Брига МТ ВШ 568 нема 1 је строфе: |