Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Каћански, који је мало писао, мање но и један од наших познатијих песника, умео је да погоди олште осећање и да створи песме које су постајале народне химне. Тако је његова Где је сриска Војводина, која је говорила што је цео народ осећао и као протест била на свима устима. Такав је његов Народни Збор,

Хај трубачу с бојне Дрине,..

претерана, сасвим омладинска химна Великог Српоства, када се мпслило да се већ полази

Преко Шаре и Балкана, Хајд на Цариград.

Каћански је био и остао песник Велике Србпје. После несреће од 1876 п 1885 други су малаксавали, губпли веру у илузије младих дана, ток пдеја се мењао, нови проблеми су се јављали, нови се догађаји низали, алп Кађански је остајао увек подједнако одушевљен за химере своје прве младости. Пред саму смрт, он је покренуо и уређивао лист Велину Србију. И млађи свет му је дао име Старог Барда, које је он са понобом носио.

Змај и Ђура Јакшић певали су му као једнаки једнаком, и Каћански је својом снажном и ориги налпом поезијом, и без велике производње, постао један од првака омладинске поезије. Овај мирвј професор играо је у српској књижевности уло Тпртеја и Кернера, био творац неколико. патри свих химни које најпотпуније изражавају апсол веру и сигурност коју је омлади | пмало у своје ратоборне идеале