Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ. 539

лесно чувство“ и „претерана наивност « каквих је гомштлама тада било. Историјске новеле Саски Дворац и Верна Даница, својом старинскоми)» чувствителном“ романтичношћу, подсећају на прве новеле Богобоја. Атанацковића. Оно што је Руварац сам стварао није одиста могао истаћи као узор онима чије је радове оцењивао.

Коста Руварац, је нарочито био цењен као књижевни критичар. Као што се по себи разуме, он се бавио и Ффилологијом, и као добар омладинац био је и добар Вуковгц. У заслугу му се може приписати што је био један од оних врло ретких српских писаца који су видели и истицали значај дубровачке књижевности. Он је тврдио да, је језик дубровачке књижевности бпо у стању да сузбије стварање наказног славено-србског језика изупад толиких русизама у српски језик, и да на | тај начин не би било оних дугих и страсних борби | памеђу Вука Караџића и његових противника, које | су толико омеле развитак српоке књижевности.

У омладинско доба маште, страсти и поезије било је мало људи који су се бавили прозаичним п неблагодарним послом критичароким, и у томе малом броју Руварац заузима прво, или једно од првих места. Књижевна критика тада је јадно стајала, и Световид се 1961 жалио како сувремени српски писац има да плови „по силном мору србске књижевности, гди га окружавају хале денунцијаната, змије рецензената и шкорпије шкрибената“ Руварац је својим приказима и рецензијама на ведницама пештанске Преоднице, у Данмији, Орб_ ском Летопису и Србском Дневнику, унео нешто тона и начелности у кржљаву српску књижевну критику. Он је веровао у неку апсолутну естетику,