Омладина и њена књижевност (1848—1871)

64 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

којни Поповић у његову Даворју. Поврати нам ти дидактичку поезију у целој њеној красоти. Витештва за-тебе доста, куд год се окренеш.<“ Али Никанор Грујић се поступно удаљавао од књижевности, и улазио у политичке и црквене борбе.

И места старијих песника заузимали су млади људи, бечки и пештански ђаци, Јован Јовановић, Ђура Јакшић, Стеван В. Каћански, који зу се почели јављати у Седмици и Србском Летопису. То је била „нова школа“, која „тежи обштности Форми 'естетичних на темељу индивидуалности народне“, како је обележава Милан Кујунџић,) набрајајући редом главне преставнике њене: „Јован Јовановић, Србин п по духу и по осећању, чија би складна лирика на част служила ма чијој књижевности; молер Јакшић, се бурним живописним епским сликама; Каћански, са сликама јасним, умиљатим; Ј. Илић, са дивним звуком народним из живота спољнога; Ја. Игњатовић, са језгровитим приповеткама из' живота“. Стара, објективна поезија, »учено стихотворство“ класичарско, Сејесепћен5сефсћте, нестајало је, и нова, млада, народна школа отпочела је цветати. После дуге и мрачне зиме настајало је младо и светло пролеће.

ђ) Српска Слобода, 1865, ОВ. 4, стр. 7. Милан Кујувџић : ПА књижевност српску.