Омладина и њена књижевност (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ нит

мадинка, објављујући смрт Војводе Луке Лазаревића, могла је пола у шали пола у збиља рећи: „И ми се обећавамо саобштити нашим читатељима, животописаније Господара Луке, како изађе у каквим немачким новинама“. И Медаковић предузима да пише за „најнижу читајућу публику“ Повестницу Србскога народа до 1850, која је тада јако била распрострта, и која је много учинила за буђење националне свести у српском народу“). Положај Данила Медаковића није био лак. Готово сва „учена класа“ српска била је отишла у „беамтерију“; млади су Тек пристизали, и главан посао падао је на његова, леђа и на његова брата Милорада, а доцније и на Ђорђа Поповића. /-+85% Милорад Медаковић, доцније секретар Кнеза Данила, почиње издавати Јужну Пчелу, са једним „књижевним додатком“. Сарадници су били Јован (От. Поповић, Богобој Атанацковић, Никола Боројевић, Јован Хаџић, који се и овде упушта у дуге „језикословне“ препирке, Јован Сундечић, који једини пише новим правописом. Али још није - било услова за један такав посао, и Јуджена Пчела на браво је угинула.

_Са исто тако великим тешкоћама, борила, се 1851 Војвобанка, први орпеки лист који је почео ивлавити после 1848. У ! броју певао је Александар Андрић:

6 · У књижевству Војвођанка Јесте саморанка

за Сто година нису даље одмакли него да преводе његове истор

је он писао кад није било Матице, ни друштва српске словесности, нити обласног и политичког живота српског“. Седжица, 1858, стр 90.

___- 1) 'Ворђе Шоповић: Данило Медаковић, Отаџбина, 1882, књ. 1Х,

___ стр.594—614. Успомена Др. Дану Медаковићу, држао у Маљици Сри-

т ској па Оветог Оаву 1882 Емил Чакра. Нови Сад, 1882.

ије, које

бе