Омладина и њена књижевност (1848—1871)

~! ~,

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

одзив и то не само у Србији, нопу Аустро-Угарској, Босни, Бугарској и Румунији. Србија, која, је 1816 давала 5 претплатника на Новине Србске Димитрија Давидовића, дала је 1000 претплатника на Шумадинку (740 у 1850, 960 у 1852). Њу су махом држали и растурали млађи школовани људи. Уредништво у једном броју истиче „да су практиканти за сада код нас највећи љубитељи читања и нигде ни један у окружију није остао да бе не пренумерира поред своје мале плате. То су све млади људи и ради да што чују и науче, у њима огледа се будућност србске књижевности, а поштари најбољи су скупитељи пренумераната“. Али Шумадинка је волела слободније да мисли пи да каже шта осећа, и на брзо се замерила правитељственој цензури, која је све строжија бивала. Ненадовићу ништа није помогло сродство са самим Кнезом, и Шумадинка буде на просто забрањена. Она се неколико лута понова јављала и неколико пута поново угушивала. Цензура је ове више стезала. 1857 Шумадинка се задовољавала доношењем простих вести, анегдота и огласа. Ипак, уморена у борби са влашћу, са јако смањеним бројом претплатника, она је !857 једном за свагда подлегла. То је био велики губитак за целу српску књијаку књижевност

жевност, а нарочито за одиста не ан од релативно

у Србији. Штумадинка је била јед најкњижевнијих- српских листова | собом је оставила велика трага и лепих ЈОшо не Старији који су је читали у младости не могу још ни данас да говоре о њој без извесне нежности. И она је данас сачувала толико свежине да није

онога доба, и за

У) Шумадинка, 1859. стр.