Омладина

Број 15

ОМЛАДИНА

Страна 3

___УТИСЦИ ИЗ ЕНГЛЕСКЕ

Утпсци „капетана Славка Комара који | ка интерес за напа питања и пријатељ

Ле као делегат наше омладине код СвјетФког омладинског вијећа био два и мјесеца у Лондону.

Прије овбг рата у свијету се врло мало знало о нашој земљи. Многи људи бркалт су нашу земљу са ЧехословачОМ, а мибги су мислили да се она налази у Сјеверној Америци или негде у Русији. Старији и нешто образованији знали су да. је | светски рат замотео 1914 атентатом на аустро-угарског престолонаследника у Сарајеву и да св ата земља налази на „вулканском и немирпом Балкану“. Но овај рат поставио је Југославију у средиште пажње цијелога свијета. 27 март 1941 учинио је своје нв ван гранипа наше земље. У вријеме кад су Нијемпи освојили готово - пијелу Европу, а Енглеска била навргвута најтежим наладима из зрака ни живјела у сталној опасности њемачке инвазије на британске отоке — као мелем на ране дошла је у Енглеску вијест да народи Југославије веће да се, покоре свемоћном Хитлеру. Организа“

тори збрке т иекривљавања догађаја,

приписали су поништење _ срамног „Тројног пакта“ онима који су неколико дана иза тога напустили земљу и скло. нили су се у сигурно иноземство. Олободољубивем људима свиђају се смје ли и одлучни, они који св боре за слободу част н поштење. Такви су управо наши народи. Ако се носиоцима ослободилачке борбе у Југославији дуго приказивало Дражу Михајловића и четнике, нису криви зато поштени свијет у иноземству — већ југословенски организаторни преваре и њихови међународни помагачи. Код нас се много паше и Говори де су им сви такви покушаји пропалв и Да данас читави свијет знаде истину о нашој борби и да је спреМан помоћи нас. У Енглеској се човјек у то увјери не само мозгом већ и срцем, отима и ушима, и стекне увјерење ДА св налази међу пријатељима и савезницима. У два и по мјесепа боравца у Енглеској осјетио сам то на различите начине.

Гдје год се човјек појави предмет је велике пажње и интересовања. Уобичајена је цојава у Лондону ЛА нам на улици приђе непознати човјек, стисне Ругу и поталипе по рамену уз једноставне ријечи »Тио'з агту» (Титова војбека). У тим ријетима крије бе задовољетво што нас је видно и симпатије које за нас осјећа. Случајно сам нашшао на једњи валихи митинт зидара — добровољаца за чишћење Лондона од руше кина проузрокованим летећим бомбама. Поред застава великих савезника била је н четврта — нала тробојка са петораком звијеадом, пјевали су и једну вашу партизанску пјесму. Кад су мене угледали настало је велико пљескање и на опћи захтјев морао сам изићи ла их поздравим. Није риједак случај да У аутобусу жена устаје с намером да нама уступи мјесто. Људи су одмах спремни да поставе низ питања о нама и нашој борби, Славна је борба многих народа, али ната изазива код ентлессвог народа највеће дивљење, јер су ови научили да пијене и опјене с каквим смо св ми потешкоћама морали 60рити. Значајно зато је питање које мп је на једном великом митингу поставила једна дјевојка: „Како сте ви партизани, могли издржати и како сте још живи%". Био сам међу разним људима: у друштву новинара, на митинзима у омладинским клубовима са периферије овдона, држао сам предавање на кур-

• су брпталских офиптра, међу радници“ ма н студентима, на жељеанипи и у пи.

нематографу, свугдје сам осјетно вели-

ство које осјећају према нама. Нисмо могли одговорити на стотине позива на ручкове и вечере, путовања, предавања и писања за различите листове. Енглеаи не воле дугатке конференције и предавања, али су од нас тражили ла говоримо дуже неге остали. На једном митингу три и по сата морао сам говори. ти о Југославији. Иза тога је једна група младића тражила да иде у вашу војску, а неколико протестанских _све-

ћенука очитали су молитве за партизане и изразили жељу да иду у Југославију. Енглеска штампа свакодневно даје извештаје са наших фронтова пите о

кој штампи писало се о натој омлали ни, А нарочито о Конгресу антифа. шистичке омладине Југославије.

Као што сватко у Енглеској знаде за Рузвелта, Стаљина или Чанг-Кај-Шека

разним политичким питањима из наше | исто је толико познат мартал Тито Ен-

земље. Један дио великих листова доноси иптервјуе и разне детаље од њихових новинара који се налазе у Јутославији, у Барну и Каиру, изјаве генерала Велебита н британских официра који су били у натој земљи, У енглес-

МЕЂУНАРОДНИ СТУДЕНТСКИ ДАН

Историја светског студентског покрета последњих неколико година ње бележм више пасмвно примање удараца од фашистичких нападача,

Студенти су се уједињени са свмм напредним смлама човечанства оргаимзовалм м боре се против фашистичких завојевача.

Нема сумње да је најјачи студентски покрет у Европм био у Београду. |

»Омладина Тугославије, нарочито омладмна београдског универзитета,

14. децембра 1939 године омладина Београда на челу са напредним студентиме руковођена својом Партијом мзашла је ма упмце да каже како је

комеморетненом састанку у Сакстенхапу, 17 новембар, годишњицу затварања

чехословачких високих шкопа м масаирмрење студената у Прагу м

фународним студентским даном.

Брну,

Тога дена, на дам нацмонелне незавмсностм, у Прагу, студенти су мотстрирапи заједно са радимцима м учитељима. Нацисти су њиховог водећег члана Јана Опапу. Сахрана Јана

глези га стављају у рел највећих људи налег времена. Као и ми тако и они вежу борбу народа. Југославије уз име маршала Тита. Енглезе занима мартадж Тито као војсковођа, државних и о вјек, они се распитују за све поједине“ сти у вези с њим.

Влочиначка пропаганда творапа Драже Михаловића оставила је свој траг на енглеско јавно мишљење, ти исти људн не скањивају се да јот данас унесу забуну ин пепоперење, а у јелном дијелу штампе још увијек успјевају ла протуре понеку лаж. Енглези воле да се увјере непосредно са извора, да своје мишљење створе испитивајући еа свих страна и готово редовна путања којн поставља било неки младић из ворвице или члан парламента јесу: Што мислимо учинити с Дражом Михајловићемт Како гледамо на краља и садапњу Шубашићеву владу“ Колика је енглеска помоћ партизанима Југославије! Споразум између Националног комитета и Краљевске владе јот једном је увјерно Енглезе о карактеру нате бој бе, жељи за јединством свих снага које хоће да помажу наш народно ослободњ лачки покрет.

Енглески народ хоће ла рат заврши и пијени сваког ко се бори против Н» јемаша, а поготово наше народе који су дали Толико жртава. Они су лемократски народ ин њима се може једино ла свиђа наш програм, јер је дубоко демо кратичан, праведан во прихватљив за свакога тко мрзи фашизам, а жели мл“ предак. Овдје нећу епомуњати помоћ коју је натој.војсци пружила енглеска влада на челу са господином Черти“ лом. Добар дио енглеског народа усво“ јио је уговоре и споразуме Уједињених Напија о вођењу рата и послијератном трајном миру. Они много о томе говора и ме прође готово ни један о Састанљк омладине, а да редовита тема не буде — Атланска повеља н будућност народа. У питању самоодређења наших народа т права да се нико не мијета у налта увутарња питања ми имамо и имаћемо помоћ енглеског народа.

У задње вријеме поведена је у Е» тлеској п акција за материјалну помоћ Југославији. У Лондону је створен ко митет за. помоћ Југославији у којем су угледни људи из енглеског друштва и втте чланова парламента. Они ће про тегнути своју акцију на милијунске бри танска задруге и синдикате. Кво саме два примјера такове помоћи: Неколико дана иза састанка омладинског парлан меншта у индустријском граду Дадлеју, ва којем сам присуствовао, добио сам писмо у којем британски омладинпи п» теју: „Шта можемо утинити за помоћ ватим рањенипима%. На једној лругуј приредби притла ми је једна млала жета, стисла у руку згужвани папир и изгубила се. Биле су три фунте штере линта које ома и њен слијепи заручинк — ратни инвалид дају за нате постра дале. На многим мјестима разговарало се о помоћи Југославији. Тако су на примјер енглески студенти припремати акцију о школовању 500 наших студе“ ната у Енглеској п Канади. А сир Ота форд Крипс, министар један од нај угледнијих људи Енглеске рекао ми је: „Познравите маршала Тита и кажите му де је за мене бида част да разговарам са једним партизаном. Ја сам спреман да утиним све што могу за помоћ ва“ тој земљи“,