Омладина

Сирт фатизму — слобода народу!" Ценг 10 динара

УОМЛАДИНА

ЛИСТ УЈЕДИЊЕНОГ САВЕЗА АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Одлуком Претседништва АВНОЈ-а подељен је Уједињеном савезу антифашистичке омладине Југославије орден Народног ослобођења, а Иви-Лоли Рибару орден Народног хероја.

Год, Ц Број 18.

20 новембра 1944

ПРЕТСЕДНИШВО АНТИФАШИСТИЧКОГ ВЕЋА НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ

| ДОДЕЛИЛО ЈЕ НАЗИВ НАРОДНОГ ХЕРОЈА МАРШАЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈОСИПУ БРОЗУ-ТИТУ

ОДЛУКА

Да би се великом војсковођи народа Југославије, иницијатору, организатору и руководиоцу њихове – народно-ослободилачке борбе, маршалу Југославије ЈОСИПУ БРОЗУ-ТИТУ, одало зеслужено признање за изванредне заслуге на органи зовању партизанских одреда и На-

При завршетку рада | нонгреса антифашнстичке омладине Србије

ОДАНО ЈЕ НАЈВЕЋЕ ПРИЗНАЊЕ МЛАДОМ ПОКОЛЕЊУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

УФАОЈ — одлинован орденом Народног ослобођења, неумрли организатор 4. руководилац омладина Југославије Кво-Лола Рабар — орденом Народног хероја

18 новембра, на трећој седници | монтреса антифашистичке омладине Срби присуствовали су претседник АВНОЈ-а др, Иган Рибар, потпретседник Моша Пијаде у секретар Родољуб Чолаковић. Дошли су да у нме Претседништва АВНОЈ-а поделе одликовања УСАОЈЉу мн његовом органи. затору, погинулом секретару ЦК СКОЈ-а, Аругу Лолм-Ивм Рмбару.

У знак признања за беспримерни херок-

зам омладине на фронту, у позадини м још неослебођеним ја наше ~

бине м за изванредне заслуге УСАОЈ-а на окупљању омладине за борбу против фа-

у њему утеловљене наше снаге м све оно

је, што смо до сада далм у овој великој бор-

би. Ми смо далм у току ове борбе много наших младих снага. Девали смо их ма уптицама Београда, по брдима Босне к Херцеговмне, Црне горе м Словеније, ницама Војводине м Славоније, на а Далмације м у Македонијм. Алм упркос тота што смо дали толико снага, ми мпак ју себи данас осећамо нове снаге какве до сада још никада нисмо осећалиа

Чланови Претседништва АВНОЈ-а Иван Рибар, Моша Пијаде м Родољуб Чолаковић срдачно су честитали свим присутним

заслуге нашег народног вођа на јединства наших народа, 3,,. Југославији.

одлу

Претседништво АВНОЈ-а, на народно-ослободилачке скупштине Србије

родно-ослободилачке војске Југославије, за генијално руковођење њиховим операцијама и при томе испољену упорност и јунаштво, као ни да би се пред свим напопчма Југо славије видно обележиле историске

стварању братства и нераздруживог ених у демократској федеративној

предлог Велике антифашистичке

чује

да се Врховиом команданту НО В и ПОЈ, маршалу Југославије

ЈОСИПУ БРОЗУ-ТИТУ доделиназивнародног хероја.

У Београду, 19 новембра 1944.

Секретар Родољуб Чолаковић, с.р.

Претседник Др. Иван Рибар, с-р.

Јоси

п Броз-Тито говори

ОМЛАДИНИ СРБИЈЕ

Поздравни говор на свечапој седници Првог конгреса антифашистичке омладине Ју-

мпадина Србије, одиграла у овој великој оспободмлачкој борби за опстанак м слободу наших народа. Године 1941, овдје, на улицама Београда, младићи м дјевојке,

гославије, скоро дјеца, на позмв Комунистичке парДругови м другармце! тије (Једнодушни поклици: »Живела!, поОмладино Србије! шли су у борбу (Двораном се пролама:

»Партија! Партија! Партијај«) не штедећи

Дозволнте мм да вам прије отвараља с- своје младе животе. Омладина у Београду, овог вашег конгреса кажем наколико рије- омладина у Крагујевцу, омладина у Ваљечи. ("»Живео! Живеоја) Осјећао сам да ми ву, омладина у Ужицу, омладина у Пожаје дужност да дођем овдје м да вас по- ревцу, омладина у свима градовима Србиздравнм у име Народно-ослободилачке вој- је, омпадмна српских села — дигла се м

Чланови Централног одбора УСАОЈ-а слушају говор претседника Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, лр. Ивана Рибара приликом предаје од-

зиковања.

шизма, Уједмњенм савез добно је високо одликсвања, орден Народног ослобођења,

Предајућми одликовање др. Рибар је, између осталог, рекао!

ваја сам ммао срећу м зедовољство да са омпадмном сарађујем давно још пре рата. Преко мојих добрих смнова ја сам радно највише баш са београдском омладином, заједно са мојим синовима. Преко мојих синова са том омладином спремао сам се за ову велмку борбу, за ове велике а за ова велика дела ослобођења, за укачке дане када смо дошлм победоносно у Београд м када смо ослободили тако рећи целу Србију, И данас кад вас гледам, омладинци м омладинке, ја у вама гледам своју децу. Кад гледам вас ја знам да су моја деце жнва м да заједно с вама рада м да ћемо радити заједно м да морамо радмти скупа па да видимо срећу, задовоље ство м напредак наших народа у Југославнјили У кме младих смнова м кћерм читава Југосљавије захвалио је за одликовање друг Кавчић к обећао да ће у будуће омладина још часније испунити све задатке, Кроз своје речи он је исказао мисли читавог мпадог поколења у том великом тренутку.

»„„Данес, ја мислим, другови м другари. це, многима између нас по први пут откако смо отпочелм овај рат иду сузе на очи, али су то сузе радости, сузе поноса к сре. ће. Ово одликовање је мало по своме о6лику, али по своме садржају, по својој су. штини, оно је велико, Велико је због тога што је у њему много наших патњи, јер су

члановима Централног одбсра УСАОЉа, М др. Рибар, којм је у = мзгубно оба сина, загрпно је м пољубио чланове Центрапног одбора, пун очинске љубави према тим својим новим синовима м кћерима које је у борбм нашго,

Потпретседник АВНОЈ-а, друг Моша Пиједе прочитао је другу одлуку којом је одпикован друг Лола-Иго Рибар орденом Народног хероја у знак признања за њетов рад на пољу окупљања омладине у редовима народно-ослободилачке борбе м на остварењу м учвршћењу братства м једмиства омладмне свих народа Југославије м за при томе показанм херомизам.

Друг Рато Дугањић, секретар Централног комитета СКОЈ-а пришао је др. Рмбару. У сали је наступила потпуна тишина, уг Дугоњић је проговорио:

» Наш Изо, друже претседниче, за нас је значио много. Данас о Мвм не можемо да говоримо, не можемо зато што нам сузе на очи полазе. Алм кад погледамо дело Мос Рибара, дело које је сада овде пред нама, кад знамо да је у орден Народног ослобођења који је заслужила омпадина Југославије, уграђена м крв нашег Иве, ми не можемо даље да говоримо. Друже докторе, друже претседниче АВНОЈ •8, орден Народног хероја наших палих бораца предаје се њиховим породицама, ако су оне достојне тога. Ја мислим да се у Југославији може мало наћи породице м очева који би достојније прнмили орден народног хероје њиховог сина но што сте па Е

Народним херој — маршал ТИТО — за

ске м партизанских одреда, у име оних хе|: који нису могли да буду данас овдје,

су далм своје животе за слободу народа Југославије, (Цела села Слава им!«)

устаје им кличе:

Мк дугујемо омладини Србије врло много. Меродм Југославије дугују својој омлаин врло много. Никада неће бити могу.

е довољно оцијенити ону улогу коју је омладина Југославије, а у првом реду о-

бе

време говора на | конгресу +

пошла у борбу против највећег непријатења м српског м свих народа Југославкје Њемачког окупатора м његових слугу, Кад нду у борбу људнм, војска коју је држава створила, одрасли људи, онда је то дужност према својој отаџбмим, онда је то д

сваког грађанина км родољуба, Алм, кад 5мобилизације, добровољно, дјеца од 12, 14, 15 м 16 година иду у борбу, знајући

(Наставак ва другој страни)