Омладина

~ З">

притиска између Блатиог

Страва 2

У току последње недеље дана јединице народно-оспободилачке војске у сарадњи са Црвене армије ка

јима повлачи своје тр још увек воде на сремском фронту. Од Брчног, Жупа! в' жовара мм непријатељ непрос

чања. зепријетељу. Непријатељ мора

ж' се своје истурене. гроб но из Црне Горе, Санџана, Херцеговине м Босне, Про-

дор наших трупа на сремском сектоРу пресекао 64 овим снагама једину Мосту отстућкицу, На сежтору Др наше трупе пренимуло су немачку нат од Бајине Баште до БРзле већим делом тока Дриводе борбу за последња упориит јестоким бор-

на-

ше једмимца угрожавају Бајину Башту, ман м сам Вишеград. У Санџаку му Црној Горн водиле су се жестоке бор бе са Немцима који покушавају да извуку своје дециммранс трупе из Цри« Горе. Из права Пријепоља Немци још угем бацају Све расположмао смаге у борбу из сектор према Мопашинму. ногорска групација непријатељских труга ировннтна је главнину својих снага ма чело код Колашина м Мојковца. Због пребацивање глазикне о трупа на тај сектор, ослабљена је била одбрана Подгорице. Упркос јаке непријатељске

јих ком: > је више вепријатељсимх колона, покушавате да се пробију на | пенока:

не мому ђену територију. У Лици наше куе освојмте су Срб м сада угрожавају ва. жно упориште Доњи Лаке непријатељске снаге ср су се из Бижаћа у западном

пи “ пи у ни Нелрија-

тељ покушава да номуниказе мамеђу Бихаћа м Оточца, ови

су покушајм непријатеља да гроба ка зору. у правцу Сити У

Продор Црвене армије у Чехословачку

У тону ове последње недеље дама низ читавом централном и севорном сектофронта Црвена Армија још узек се на + локалну далатност ми на акције ертиљерије и Црвеног ваздухопловства _ прокомуникација и одбрањ бемих положаја. Ма другом делу фронта, у југоисточној Словачкој и целој Мађарској јединице Црвене Армије постигле су миз нових успеха и довеле немачку

цију, Битка за Будимпешту све више поприма карактер позицијска борбе. Немци који знају да прет-

одбрану у најкритичиију ситуз-Ф

НА ФРОНТОВИМА

Југославије

ченец, преко које иде главна комуни кација за смабдевење – источно-словечког фронта, још већа вожност тог продора је у чињеници, да је тиме опладане једна јажа природна препрека на туту за Бретислању. Совјетске јединице које се малазе ма обали Дунава севермо од огу Дунав и 346. „вис са успашним граници. У последњој сала дана североисточна Мађерске је скоро потпуно очишћена од мепријатељских трупа. Непријатељ сз одржао само ма сектору Метра плечиме и северно од ње, док је мађер. ска тараторија северозападно м североисточно од града Мишнопца готово са зеузета, Совјетсне трупе избила су на ширини од преко 110 км, ма чежесљевачку државну грамацу, пробиле пограничме одбрамбене ликије м продрле на чехосложачку територију, Југозепадно, тужио, југомсточно м источно од највожмијег немачког одбоанбоног о упорншт Кошице ослобођено је меого крајева. Преткодмице Цозоне удаљене

трупе које мадиру преко слевечке територије ка северу, удаљене су свега 80 им. од јумче пољске границе, Немцима који дрме одбоанбе. ме положаје у источној Сповачкој све оише пости опаемост да буду изоло ни им опкољени, Иста опасмост пости мамачко-мађаоским трупама у Матом ом северно од ње. У југозападној Маћарсмој, између Блатиог језере м Драва, водмле су се у последњој недељи дана семо ажције окатног карахтера. Мако су бига "те бој огремичене по својим размерама, оме су имале жесток карактер. Према извоштајима _ ретмих комачтатора, ма овом сежтору може се оченињати у Блиском њовмену појачана совјетска акција. Очекује се да ће ускоро почети битка за Вобину Коинжу, мо

успеси Народно - ослободилачке војске

ОМЛАДИНА

изступајућих _ Немаца. | Изгледа да је оперативни циљ немач-

ке офанзива заузеће Лијеже. Али постоје сви предуслови де Немцима тој плен ме успе. Гловми циљ немачке офамзиве има свакако потпуно други

уро против

карактер. Немачко врховно зеповедни-

вимз м парглише офанзивне екције на осталим семтормма фронта, де одложи поче: на Немачку, да угрози десњо крило се | трупа које држе фронт на Реру, и да са рани операцијама побољша одбраму Кепна. М конач ко. озз офаманва мужма је за мсмачку| комљиљу м због попитичких разлоге, | Нужма је дз са немачкој јавности прижаже бар једон успех свих тотални“ мобилизација им стверење Фолисштурма. И ма другим секторима зепедног Фрокла Немци су покушавам се јаким | гротикофамзизмим зкцијаме. Једзм од мајоћасимјих мемачких мепеде био је разбијен између Белфора м Мипуза, + други ма сажтору Саргемина. После разбијања Ових мемачких екције севез- | ници су постигли мове услехе ме Сарсмом м Апзашком фронту. Продором | према Рајмском Палетимету севезмици су се приближили пожном немачком мидустријском граду Карлсрув На италијанском фронту жестоке бор- | бе се воде још увек ма прилазима рав-| нице роже Поз. Заузета је Феенца, з2 | коју су се водила дуготрејне борбе, м| созраимци се седа приближавају граду Имељу. На егејским остраиме спремвим | су били покушаји немечких мскрцањања на неким од острва које држе са-| вазмици. Ма Долеком Истоку (нетиеље сени | гредсазње севезничких трупе у Бурми | на

сек.

тору британске трупе овладале су погожајима 400 им. северно од важног града Мемдалеја. На Филипинима ма-| ставља се савезничко мапредовање ма острзу Лејти. Поред тога извршено је

По одбране ма принавима Трине вустријске границе.

Очајни покитаћи Немапа да задрже савезничко капогдовање

На фронту у Западној Европи дошло је последнка | њи Не насенне

| фронту према луксембураној | је (ијемој грамици, м уз јеку подршну мемачке гвијације отпочео несчекизену бфемзиву према положајима | амзричка ермије. Са јеким ударом немачке труле пробиле су сељезничке одбран-

беме пимије и продрле не меким ме30 км. у дубину. Због их одбрамбених положаја, зм армија била је принуђена да се местимично повуче. Савезничко вржовмо заповедништво предузело је са потребне мере да се непријатељска акција Н. секторе довлече се мога појачања, з снаге британског ваздухопловства концентрисане су на теј сектор фронта. Да би помо-

патриоти желе да м они учествују у

Догађаји у Грчкој

ставља мајјачи стуб њихоге одбране на прилазима Братисл ма, претвареју гред у велико утврђење и довлаче све мова појачања из саме Немачке ад им са фронта на западу и у Италипијм. У пркос жестоком немачком оттору јединице Црвене армије све више стежу обруч ма источној обали Дуава. Са севера, сваеромстока м југа совјетска трупе приближиле су се ме ђарској престоници на свега 10 км. Немци организују иза својих пробијоних одбранбеник линија нове положаје, али мису у стању да задрже концентрисамом _артиљериском ватром им акцијом авијације подупрто маступања Цржене врмије. Положај бранилаца Будимтеште постоје се тежи због неступење левог крила трупе | ни фрокта измећу охуке Дунава и Чехостовачке гренице, кео м због све јачег

трупа Ш Украјинског фронта

пресудне ипак се може судбина јустрије одлучити ма други начим, са заобилазни; маневрима, Изгледа де Совјети и поред јежог притиска на Бу-

ра још увен није У пансијене; једм“еце генерала Мелинозског у свом надирењу северозепадно од главног мађар-

АДИО |; НА ГРЧКА« замене 14 деце Јунајтед Прес ја ни

Централним комитет и ЕпАС- дао је кизђеву грчком игроду преко радно сталободна Грчка« у којој се између

осталог каже: „Енглези остављају Немпе

на острву Мим-| доро у западним Филипинима, јужно од Маниле,

ку дељатност нз свим Фронтовима. На фронту подупирала је опе-

торији Немочке, а са база ма Поцифику м у Кини маставила је своју вездушну офанзиву пе Јапанског оствр-

јскик објекете у СА

На дан 14 децембра, у оквиру просазве 6'годишњице демонстрација рад“ нот н-рода Њеограда против владе Д, Цветковића и Влатка Мачека „одржан зе у 1и часова пре подне митинг на тр“ гу Славија, Скоро два сата пре заказаног времена су почеле да пристижу поворке радничке и школске омладине, мушкараца и жена из фабрика м предузећа са заставама и транспврентима, које су ћи кроз удице певале наше борбене песме и узвикивале пороле, Манифестанти су непрежил“ но одушевљено клипали; Стаљин! Тито! Непрекидно су се сливале реке грађана из свих околних улица ка Славији, док су се изнад мноштва народа дизаде заставе м велике слике Стаљи“ на и Тита.

Митинг је почео певањем „Хеј Словеми" и „Буди се исток н запад“, отпевзвим од радничких певачких хорова „Никола Тесла“ и „Абрашевић“,

Затим је говорио Драгослав Мутеповић, секретар Градског одбора Је динственог ин родно · ослоболилачког фронта. У своме говору је оцртао како је дошло до 14 депембра 1839 го дине, Изнео Е стање у Европи после

„Лешо 38 демегбра не ува

фашт 6. “Истакао је ла је у такво! ситуацији свим» пародима Југославије био једини пут, пут што чершћега ослота па Совјетски Са вез, као ма земљу која је током целе своје историје водила политику мира

УСПЕСИ ЕЛАС-а У Атини и Пиреји настављају се борбе у којима учествује и гртиљерије = попне м снаге. Британске трупе местоје да Ан комуминације од Атиме до мора. У Атими грчки борци зеузели су стедноч м главим затвор где су били затворени камспимтоаци. Грчне трупе продрле су у Главни _ штаб брмтамске — аомеције. Морским путем еазкунсане су миднске трузе кз Мисолумгија,

Р ација развијала је је

Број 24

| (Стварајмо и учвршћујмо

(Савез пионира

У току народнс-ослободнлечке _борбе ко се од нос мије срео са десетинама, стотинама, са каљадама дјеце која

| су ма својим пеђима испробала стра-

хоте фашизма, страхоте рата. Њихови родитељи, њихова одраста браћа м сестре отишли су ма фронт де се свете

| за сва злодјела која су окупатор и ње| гови помагачи

изаршњан, де истјерају мопријатеља из маше земље, де осигуРају слободу и срећнију будућност читавог марода, в тиме и будућност не ших најмлађих.

Многа маша дјеца су под окупацијом започела своје тешко дјетињство. Не мјесто итвра и срећно безбрижности настала је оскудице, глад, 8 често м 6 за одржање гопог животе. То њихово жалосно о дјетињство, бијела, погинулм родмтољм м спаљени домови разторили су у малишанима мржњу према убојицама, мржњу која ће на вијен пламлити у њиховим срцима. Они су добро упозмалм све »благодати« скупаторске зласти и његових »казненик екстедицијах м полоде. Они су добро осјетили што амачи остети без хранитења кога су фешисти погубила на Бањици, Јасеноацу или у меном другом погору. Али оми добро знају ко су ти борци која се свете зе све те злочиме, ко је њихов заштитник, јер у реловмма тих бораца малазе се њихови ролитељи им њихова браћа. Није ни могло бити другачије, а да свијест о томе не обужљати мајмлађу о гемероцију, да их | љубав за свој дјетињски живот и слободу, љубез за своје родитеље ме при веже уз машу народно-ослободилачку борбу, уз нашу војсжу и нашу мародну власт.

Помесени примјером саојих старијих другова омладинеце и омладинки омм нејмлеђи, својим о дјетињим стегема пачкој борби. пе У у школњ ма „давали су отпор и мису дозволили да над њима окупаторски васлитечи мирно проводе одмарођавење, На не-

сти донијели, Мзлагали су се опасмоСти и губили су своје младе животе, вам су цијелали мепријатељске плекете, бушмаи ма камионима гуме, намосмаи штету туђинцу на најразличитије.

и заштите малих народа. Адм тим пу“ тем нису хтели да иду режими Југо сазвије, а нарочито не режим Цветко, вић— Мачек. Мо тада долази 14 децембар, ден када су радници м напредним имтедектузаци подигли глас протеста против ненародне политике владе Цвет ковић— Мачек. Демонстранти су били претходници хероја Народно • ослободнаачке борбе за бољи и срећнији живог народа Југословије.

После је говорио радинк Стеван Јовичић, члан Градског одбора Јединственог Н,родно-ослободилачког фронта. Нагласио је да су ска радничке класе н њезиног језгра Комунистичке партије почели да се скупљају сви поштени родољуби и искрени демокра“ ти, да се већ тада почео да ствара даашњи Јединствени народно-ослободидечки фронт.

Другарица Славка Парепта је изнела учешће студенгта Београдског упиверзитета, који су тог дана дали своје крваве жртве; Босу Милићевић, Мирка Луковића ми Живсма Седлана, Да. ље је рекла да је борба коју је наш марод водио 14 децембра уродила по бедом; оствгрена 1 АЕ фе

сло бе

меник онима, који ~ дали тог дама

начине. Они су вршили акције, били су хурмри, извиђачи и ари, в њихозе пионирске чете радиле су марљизо у позадини. Ето, теко се стварао писнирсхи савез.

Кроз огпободипочну борбу наших на роде израсло је ново мледо пожољење, омо ја дело и нови тип дјетета —

је, ни села у не шеј новој домовимм, гдје нема пиони-– ре, гдје ме стрше њихове дрвене пуше, гдје мема њихових чета м домова. У неким крајевима одбори УСАОЈ-а одржевају м посебне Курсеве за пномирске ручоводиоце. То све гожори да се ортенизованом реду се дјецом већ дежно пришнто. ИМ дачас у пионирском дожрету мм имањо једму нову младу сљагу, Апм да би та сижа дапа сва од себо ма авликом опћем дјелу, њу треба брижљиво његовати, њу морамо још боље м још чвршће организовати,

Ко је позвем да буде главни и прем помагач нашој држањи и васпитању све генерација с маших мајнлађих другова, ме ми, омладима. Тај задатак ми ћемо најбоље спровести кроз пионирске организеције.

Ослобођење читаве наше земље је близу. Семим тим маме је држева отвормла широке могућногти реде м ма том пољу и ми морамо те могућности искористити, А прасе при мог савеза стоји тај за да приђу организовању, иу чини ћавању м уопће стварању Сагеза пиовира. Ми морамо дјеци надомнадмти пропуштене школе м мгре, воспитати их у љубави према новој и слободној домозмни, показати им како се чувоју тековине неродно-оспободилачке борбе, Ми моремо наше пионире маучити како да учествују у тим великим опћим задацима ма ну наше моље држање — федеративне демократска Југосљевије. Миа Савезу пионира морамо дати пуни садржај да би био стварна сдржави, в у праом реду школи. Зете је потрабао пионирске организације подићи ма виши политички м културним степен, потребно је његова организације м даље развијати.

Кроз пионирске чете, домоње, хорозе, позориште, дјечје оркестре, разне курсеве, одборе итд, морамо им емогућити свестрани развитак.

Само теко ће Савез пиомира као добро организована смага моћи у пости да истуни свој задатак,

да Маровић

НАРОДНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У БЕОГРАДУ

2 НА 5-ГОДИШЊИЦУ 14 ДЕЦЕМБРА

своје животе за исте идеале, који Фу циљ и данашње борбе, идеале слободе и независности наше државе, брагстаа и јединства свих народа Југо славије,

Последњи говорник је био Драги Стаменковић, секретар Главног одбора Уједињеног савеза антифашистичке се маадине Србије. Истакао је, да су многи руководиоци демонстрација по тинули у слаплој игродио-оглободилане кој борби, кво Рифат Бурџовић, Ми“ лош Матијевић, Вукица Митровић » други. Један од оних који су остали у животу јесте најближи серадних мар шала Тита, члан Врховног штаба, геперал-лајтионт Алекс.идар Рапховић.

У току говора стално се клипало маршелу Титу. Народни ободилачкој војсци, новој демоклтској федератнвној Југославији, Комунистичкој партији Југославије, Совје зу, Црвеној армији, нашим Савезници“ ман ЈеМоврРиЗЕИ Грчкој.

У 4 чха поровме изведена је кул. турна приредба у сали Коларчеве задужбине. Одржане су такође културне пригед-

Х у па Врачару и у ширском дому.

Са митинга на Славији 14 децембра ове године