Омладина

ји ~

У

пи Заре а ми си а

'

Страна 2

НА ФРОНТОВИМА

НАША ВОЈСКА ПОСТИГЛА ЈЕ НОВЕ УСПЕХЕ

На свим југословенским фронтовима наставља се живахна ратна делатмост наших и братских совјетских, бугарских

Лоше климатске прилине м те-

|жак терен спречавају развитах већих оНа овом фронту ступмла је у

акцију бугарска армија, м сад врши за. једно са нашим снагама јек прктисак ма мепријатељске, рововима, бункерима м

појачане.

Велмну подршху нашим трупама пружаУ наша, совјетска н бугарска вртиљерија, као мн батерије минобацача. Уколико дозсољавају поше временске прилике, у созкм операцијама учествује м наша аамјеција. С намсром да осмгура леђа својнм трупама на сремском фронту, непријатељ покушава са сталним мапа. дима против славонске ослобођене те-

аадима ма црногорску групацију мемачме војсие која се повлачи ка сезеру, наше и албанске једникце унхштипо су много непријатељске технике м пари пе мз строја много имка м ослободило Матешево м Кане. шин, На сектору Вардишта, наше трупе ослободиле су Кремну н Мокру Гору, и ком:

ком)

н Бусоваче по.

мушањају да се пробију јачим снатама у Сан михови

Црвена армија на прилазима Аустрије

У својим операцијама на територији Мађарско. и Ченословична, равна ар: аија постиже све значајније победе. Битка за Будим ј дана у дан ст

Аз. Совјетска артиљерија им батерије гљардејских минобацача (Каијуша) умишштажају утврђена гнезда непријатељског отпора. Дох се бужинмннштенска гар-

немачким отпор на северу града, у шужовитим пределима код окуке Дунава постаје сее слабији. Совјетске јединиразбиле су све непријатељске одположаје, м сад чиста поје-

ачна. амин гнезда отпоре.

:»о Пољски Национални КОМНТЕТ

одбецила је Немце који су покушали дз продру у совјетске положај на прилазима Кошица. Нова напредовања постигле су совјотскв трупе југожстомно, јужно им југозападно од важне рескрсмице Лученец, Предње совјетске јединице приближиле су се овом гре3 км. Велике успеке постигло је армија на сектору између рене Ипела и Хроне. Разбијени су сам немачки противнапедм, з после — тог Бане јединице потпуно су очнстиле предео. Маине Црвомо врмијс извршиле су прелаза преко реке „заузеле град Перкоњ он 6 сној обали Хрона. Тиме је севладема најјача природна препреке ме прилази“ ме братислењског преваза, и сад су соњјетске трупе отвориле себи пут преко равмица северно од Дунава, На саим остапим секторима Источног фронте воде се још увем семо локал-

ка и извиђачке борбе.

Савезници поново преузимају иницијетиву

На западу у току последње недељ дана угљааном је затршена прва фаза зимске битке. Оз» фаза отпочела је са

јаком на Ардемском сехтору. Резултат немечког брзог продора је свакако много мањи место што је предамдела немачка момамда. Поред приличних добитака на терену, Немци су озбиљно. угрозили савезнички фронт на западу, и од“ ложали почетан напада на Рајх за извесно време. Алм планови немачко комемде, која је хтела да разбија севорни део савезничког фронта м да оствари услове зе остварење сепаретног мире, потпуно су % . Главну заслугу. з о има свежако | Америчке

је на свим секториме пружела аи иних чепријатељу јек отпор. Тиме је био резбијен немачки пљам о попозној употреби Блицкрига, м сањвезижци су могли за то време изФршнти прегрупацију смага за бочне наћаде ма лежо м десмо крило мепри-

привремена влада

31 ХИ је објављено да је Пољско | седници одлучило да се Пољски комитет нациомалног ослооођења претвори у привремсну владу Пољске Републике. шзретљедник пољског националног већа дао је Тим поводом изјаву У којој је између осталог нагласио ди ће се ннострана полнтиха Пољске заснивати на месаломљивом савезу са Совјетским Савезом. словенским народима и за падном демократијом,

Претседник Пољског националног већа осудно је интриге избегличке пољске владе и истакнуо да је са свих страна тршжено да се оснује приоре мена национална влада Пољске,

Претседник и остали чланови нове пољске владе у заклетви су се оба везали да ће радити за добро пољског народа, чувати и штитити његова демократска права, незапноност и напрелак. -|Мађарска народна влада обја-

ОМЛАДИНА

јетељског продора као и за довођење нових резерви на одбрамбене положаје према којима су надирали Немци. Велику улогу у резбијењу немачке офензиве мгрело је и савезничко ваздухопловство. Севезмици су овде поново победили Луфтвофе им сваког дене уништежаћи ма стотине мопрмјатељских омлолмих кола м моторних возиле. Удерцима на непријатељске комуникеционе линије смо је парализовало сеобрећеј између немачког фронта и позадине.

Посге упорних борби совезнициме је успело де задрже немачке нападе. целом Арденском фронту дошло је до привремене стабилизације. Са југа им са сељсра савезници су полако почелм предузимати _ озбиљне противнападе.

ј борбе водиле су се за сп=сањање америчких трупа, које су биле опкољене у белгијском граду Бастоњ У Л

у су заузели Ехтарнах и принудили Немце на повлачење прехо границе. Не центрелном _ сектору о савезмици су у својим противежцмјама опколили мање непријатељске формације м умнштилк их. Са многих истурених Немци су се у нереду повукли. Но Ардонсжом фромту преузимају савезмици сед сље одлучније кницијетиву у своје руке У исто време док се на овоме фронту воде још увех оштре борбе, спремају

савезници кео и непријатељ може ре-|љи морају да буду два

зерве за другу Фезу зимске _ битне. Ове припреме трше се са пумом брзиком, јер ће оми, који први буду о1почели се операцијама већег опсега, Сстанако бити у много бољем положају.

На осталим зепадног фронта водиле су се само борба локалног значеја. ј

И на италијанском _ сектору фронта непријатељ је за меко време преузео иницијатину, Јаке немачке снме преотеле су савезницима известан број истурених положаја на фронту код реке Сенио. Док су севезници овде енгежоали све своје расположиве снаге, немачке трупе прешле су по Фнену у брдима северно од ге У ме дирењу Немци су почели а пињаеа важну раскрсницу ДР Али су м овде сававинци успешни да. привуку појачање, гооуну мнијитиву поврате изгуб-

положаје.

ње: Даљеком _ Мстожу мастевљају се борбе у Бурми м ма Миндору. Акције савезничког ваздухопловства ме су због вошми ваздушних прилика.

вила рат Немачкој

Привремена национална влада Ма ћарске на селинци која је била одржана 29 деџембра донела је једногласто одлуку о објави рата хитлеровској Немачкој. У објављеној изјави привре мене национадне влале говори се да ће она мобилшмући све своје резерве, „водити рат на страни Совјетског Савеза и његових (звезника, све дотле док савезничке државе не постигну потлуну победу над фашистичком Немачком. дер само таква побела може да учврсти независност Мађарске. Истовремено, привремена национална

влада Мађарске обапештава мађарски народ да се у пиљу зекључења при. | мирја обратила влади Совјетског Са- | веза, а такође и владама савезних држева" Однос школе и омладине

У току борби дошао сем у једну средњу школу да одржим конферонцију с њастевницима. Зе вријеме дискусије пожалише Се меставњици на пионирску организацију, особито на претсједника пионире. Тај претсједмик, учених — чини ми се || разреде, прева у школи неред. Усред маставног чеса устаме и рече наставнику: “ја ммам послај« Изађе напоље, Онда отаори врата другог разреда и не обазире се не то што је ту наставник и што се ту ради. Виче с врата им зове неког гионирд из тог резреда: зЕј друже, ходи свемо да ти мешто кежем. Даље су ми се наставници тужили какоје тај исти претсједних рекао једној настевижци: »Фућкем ја не вес, гослођо, пре. местићемо ми вас у Босмуји

Ово је красан пример неправилних односа између пиомирске мили омладинске организације и школе, Треба непомемути да је ово мјесто истом било ни ни учемици имсу познавали принципе м цињеве _ народно-ослободилачк борбе, мити су се знали смаћи у новом времану. Оми су остали оми стари као некеде. Мислили су да ученици и учитепротивничка фромта, само што су овај пут ученици господарм, а мнастељници мореју де слушају.

Позвао сам претсједника м мало дисжутовао с њим. Сложили смо се у неким стварима. Дошли смо до закључма да школа служи народу м његовим потребама, У тој школм се учених учи како би, код одрасте, што боља поспужно мзроду. Стога он мора да настоји како би маставе биле што боље. Да настава м учење буду што успешни“ ји, мора да буде дисциплине, јер без ње нема раде. Наставник је старији м мскусмији друг, кота је марод поставио да подучева омладину. Стога треба нзставника и помагати _ му да ред буде што успјешнији. Онда ће ученици више маучити и боље знати, па ће, кад одрасту, моћи својим радом смажњије да помогну домовини м мароду. |Из тога стега слиједи да су пионири и омладинци дужни да што боље уче, да сајесмо одржавају дисциплину. Пиомири им омладимци морају да о нејстјеснији м мајбољи учемици. Те њих тражи народ.

Теј се млади претсједник сложио се мном де је радимо криво, погрјешно. Чак је увидео да би он требао да приговори другоме, кед би прекидео не стеву.

Послије сам наставио конференцију с мастовницима, Осјетио свм да некако чудно гледају на омладинску им пионирску с оргемизецију. Они се боје кво де су у ученицима добили мове гостодере. Тако су се они удзљавалн од каше борбе, умјесто да јој се приближе. А кед смо стали да дмскутујемо, омде смо се и ту сложили у неким чињемицама. Најпрво смо утврдили да ниједан од маставника и не зна шта су задаци омладинских оргачизација. Не су знали ни гдје је омладински дом, 3 комоли да су се потрудили да омладиму обиђу у дому, де јој се приблм же: као до су помело сматрали, све по еном стером, да су они господа ожо које треба да се врти цио школ-

| ски живот. Сложили смо св у томе да

шнота демас има други задатач. Досадешња школа је одгајала људе који

треба да служе власти, да буду тоданици, Наше нова школа воспитања људе који ће бити носиоци влести. Десадашња школа учила је слијело шатк, а наше школа већ у ученику местоји да одгоји својства будућег чавна мерода, који злада. Стога меша штела ученику даје више права, развија у њему критички дух, слободну ријеч. Учемик мора већ у школи осјетити да су сњи чланови у друштву сорадници ма народном послу. У том сем имају дужност да раде, а прева им св равмају према ономе колико друштву допринесу м кахењ им је положај друштво повјерило. Стога учемици имају прево на своју самосталмост, _добровољну изваншколску организацију и нв друштвемм живот у њој, и дужност да шхолски ред, као друштвено користан н потребан, потломажу свим силама. Наставмик је, с друге стране, морелне дужан да се заузима за ред омладинских ор јер су му то нар Соњи помегачи у школском послу. Те мије службена обавезе наставникоме, али ће он то чинити у интересу школе а и у свом властитом.

У дискусмји смо утврдили и то, де овај претсједних пионира није без разтога опоменуо своју наставницу м земе да ће је премјестити. Он је примјетио, жао м сви други, да се та маставница према НОВ но односи праеилно. Не треба микад зеборављати да ученици имају оштро око, да прате држање меставнико и имају своје мишље-

ње о његовом политичком _ владању. Овај је претсједмих то изрезио у грубој форми. Смијешно је де пионир пријети наставнику премјештањем.

Дискутујући тако с обје стране, утврдили смо њихове погрјешке м ње ши правилан пут. Омљадина и настевници су два подједнако важна фактере у школи. Наставницима, кео стручним м искусним људима, држава њевјерево задаћу да уче ученика, м ту у наставници футоритет кога тр' слушати. У томе правцу су омладинсие организације дужне де пруже сваку потпору наставнику. У питањима _ дЊ сциплине која је потребна за пражиљан Ба и живот достојем културног човје-

омладина да школи пружи савстрану помоћ. Онај ученик, који се огрмјешм о то, пеје се егријешто вамо о наставника, мего м о заједницу Дужност је заједнице де га уразуми, па м казни.

Ту сазкој организацији, под ручоводством својих виших установа, живи вмладина самостално. Али и тој живот мора да се усхлади с најважнијим 38 датком младе човјока, с ние а шкотом, се припј користан друштвени ред. овна: - то вазде имати ма уму, али ће середњу м помоћ меставниха у самој омладина свесрдно примити им ту ће углед м васлитни утицај наставника маванредно порасти.

Схватимо пи однос школе им омлњдинских организација демократски, као другарску сарадњу двају фантора не истом послу, увожавајући међусобне исжуство, положај и значење један друтота, све у цињу д» се мледа покољења оспособе за изградњу м управљење друштвом и државом, па ако маше поступке томе прилегодимо, онда смо правилно ријешили однос омладине и школе,

Бранко П. Сучекић

= Разговор с делегацијом румунске антифашистичке омладине

На | конгресу ке омладине Војводине прису-

ствоваги су као гости Леонтит “

Сиашђи, Бора Марковић и Внама Драган, претставници антифашистичке омладине Румулије. Претставнике румунске омладине замолили смо да нам нешто рск-

з била је омлакоја је дела највише жртава у борби.

Којм се сада задаци постављају пред румунску омладину! Један од нмојважнијих о задатаке румунске омладине је борба против фешизме. У тој борби комунистичка о-

школе, која је досада била жариште фашистичке пропагамде гласа од 18 година свима без разлике народности, вере и тоља, економска обнов» држање, културно мздизење м политичко васпитавање омладине у демократском духу.

Данашња омладина Румуније бори се се оружјем у руци против фашистичке Немачке и њених мађарских

које су мације, Ф ме жели малтретирање мањина само зато што су друГих националности,

Којо су могућности сарадње румунске ми југословенске омладине! Сарадња између југословенска м румунске омпедмне језља се као видив потребе. Ми се боримо протна зајед-

ничког –

чу о, румунској омладини, што Мљаднна је дала иницијетиву за ску- слугу. У. редовима жеројске дивизије среду пљање све омладине у један народно- „т, (ог.

у радо учинили. злих 6 али мо - а“ ин те је осно-

Реците нам нешто о. Руму- а до денес је па ставом у Дебрецинским борбама и

није, њеној борби м раду! омладинске _ организације _ појединих тоа лрн МУ

пријатељ претрпео велико губитке,јлистичке циљеве. Велихи део румун

Па не местави-| ске омладине био је зеведем фашн- де БИ исл зе =: стичком

ја напредовања

од Будимпеште, вене зрмија је неставила са својим ме

у Њађарске м Чехословачке.

Трупе || Украјинског фронта заузеле. су још пес о а рна риторије, које су држали Немци м шле чекослоњачку границу, Од Не ца сад је потпуно очишћена читаве северомсточна Мађарска од реке Мпела до раскрсмице Шатораљаујкели. На територију Чехословачке Црвена армије

грађанских партија, као унео

Дебрецинск другим јединицеме на фронту бори се

угнцејем тих партија одуговлаче о хоће да

Да би се омогућила што успешнија борба на фронту треба де буде чисте. Зато је народно демократсии фронт омладине поставио — пред МИ л -- товене пене

так потлуну зацију државе м РЗА тако омладина се

Је. мрење омладин- бори фашиста који се још наских права. У том смислу народни Резе у држави. ом зпарету м је свој ји позива целу о- зпочинце. а

покажу омладини Румуније једини

поведу и друга у борбу протна Неме-

це м издајника румунског мерода, Та

задужињао се м мапосљлетку земља му је била продано на лицитацији). Затим у програму је постављено

пре- право анизовање младих фабр' «и пут Оим су се борили и хтели да дам и".

ких радника и шег у смидмкате, платно _ школовање их мледића жељних и демо-

Реците мам нешто о нациомелимм мањинама у Румунији Не можемо рећи да фашизам није оставио дубоже трагове _ националне мржње у Румунији. Против овог мастедстња коте су мам оставили стари режими, г по највише последњи диктеторски режим ма омладина Румуније хоће и бори се свим стојим снегама за једнекост м права свих мација у Румунији, Она жели кажњавање сљих кривеца без разлике

чке Немачке им Сапешијеве Мађарске. Зето је потребно успостзанти што чаршће везе у борби. Културне м сперске везе би могле употпумити м учврстити заједничку борбу што треба да служи као пример остелој балначској омладини. Техзим радом би се учарстиле везе омладине Балкана.

Кекам су Ваши утисци са Конгреса! На овом Конгресу добили смо утњ сан да је југословенске омледина кров тешку борбу против окупатора утрла пут свог мовог м бољег живота, Њене су жртве велике м оне су данас ос гурање победе м чување тековина борбе. Ма смо видели из лицу моста вењу м борбени дух омладине, Полазњ мо се утиском да је југословемска о желадмна с правом заслужила да јој се каже да је оме оаомгарда целе омледмне Бапкама и да је заслужила да јој се каже да је ма свету прва после соПолет и

ње ова омледине остајс мам као недостижан пример. Насимо у срцу то што смо вмдели м нмећемо много да причамо кад стигнемо у машу земљу,