Омладина

ПЛЕЈ

Ливно мора пасти

Када смо се примскан диванкком траду тасмуо је м посиедњи сунчаним арак ма сникастом камсњеру Динаре. Додима је тонуда у маглу кроз коју смо једеа мсзирали оштре куполе фра њевачног самостана, недааско су штрмали њородени диреци, ни којима је разапета седморедне жица. Па другој отраши Фу оунксри. Један, два, три па даље сме до осамде. Црна дегија Јурја Францстипа заклсле се да ће бранити Лизно до посљедњег човјека. У граду је и бојник Бобан, најкргодочнији официр црис легије, некада деана рука пуковнико Фронцетића,

Мјесец је расипао море близеде савјет лости мад ливањским пољем, Уб варошм је допирала пијана војничка пе сма. С времена на вријеме чудо се дињље урликање људи, које је личило на завијање крволочне звијери у пустињи, Знали смо да су то војници црне легије, м то оки који су заклали слојом руком стотину жена м дјеце, пијући њинхову крв као воду.

Дошли смо до жице. Пред нама је чист терси. Видимо костуре пршнх градских кућа, око којих се омставала за коју су наше патроле отпочеде борбу, Тамо су пошли најхрабрији омладници нашег ботаљона. Бомбаше и пушкомитраљесце, већином седамнаестогодишњаке, води _горњо“ морачки Чапајез“ Војо Чепић. На дру“ тој страин, у правцу најтежих упоришта, води извићачке натроде млади учитељ Душан Стругар. Пролази један, други, па трећи сат ноћи. Но жици се водн жестока борба. Од уста до ута нде шапат:

— Хоће ли Чепић успјета.. Хоће ди Душан паправкти брешу за улаз у гоза

Тадв су са жице донијели Марка Шезића. 16-годишњег дечка њу Крајине, мога смо у чети од милоште звали

„Шево“, Маско је умирао м умирући причао, док је крв из двалесет оана жапода на смозлу земљу о Челићу м

другожама, који су остали на жици да -де в даље боре:

— Ноћас су тки опаснији пето икада. зли Ливно морз пасти“ — биде су последње „Шевине“ оијечи,

Поноћ је прошла. Мјесец је ишчелго у тамним њедрима далеких планина. (Битка ва прилазима Лишиа постала је тодико жестока дз се пломен експло зије видно на десетак киломстара даљине. Усташе су одбијале наше бри. таде од града. То смо осјећади по ватри која је одмицалљ у правцу напад“ мих положаја наше дивизије. Коман“ дант Само издао је заповијест:

— Другови, жица је пресјечена, идемо у гоод. дези н пузи што брже.

Дошли смо до првих градских кућа. Град је пуст. Трагови борбе виде се ва сваком кораку. Наше хаубице тукле су Ливно брзом паљбом неколико сати. У пештру града изабрсон емо мазтапће. куће. Направиди смо бариклле и посјелм нове положе. Борба се све пи“ пе одаљивала од Ливна. Наша страна тећ слабо н пуца. У град су се враБале поједине усташке јединице. Чула се побједничка пјесма црнолегијмиа. Заједно са зопом јапљамо ге неппитатељу, који још не зна да смо У гралу, Друготи су башали бообене пароле. Пред обрсчун са полимљалим усташким гаонизоком у Липиу сви смо ми. саман нл гијечи нашег ве г друга Тита „Ливно мопа пасти“.

Другарица Јулија Нлахотић, стојећи < пушком на барикоди пре прозором «запутала је Владнмнзу Слаздољубу, омладинцу из Далмације: „Морамо и држати до посљедњег“ а друг јој је одговорио: „Бао ће вићети кско кому“ тисти умиру“.

Шона легија извошила је јуриш. На помјед су ишла борна кола Наши се нијесу помакли с прозора. Борба се тодила на улици И на вратима од кућа. Стотина ручних граната, кроз сик-

ЛОЖА ХОРВАТ

а ЊЕ 55

ј

пучије осећети радост цијелог Вошње

одред борм се у Сјеверној Хрватској. Као Борец залетио се смјељо међу : упоришта м пркосно развио зестеву слободе по крхуњ циме калничких гора. Уништили — смо мното влакова, преколалм доста цеста. Истријебили смо безброј нопријатеља, осжетили многе смрти и казнили многа злочинства.

Прије годину дана примили смо ви јест де се с Источног фрочта повратио својој кући логмонар Иван Феронњ-

тање аутоматских оружја повдоављ: ам су једно крваво јутоо, једмо од мај“ славиијих јутара бораца И Пролстер“ ске дивизије. |робјешњели непријатељ мије могао издржати, покупмо је рањемикс м утекао јс у правцу бункера. На улним је оставио гомиле лешева.

Било је један сат до подне, Куће, у којима смо се малазмлм, потресле су сизно експлозије топовских граната. Кровови су се рушнлм над главама, црн густ дим је давио, а од бијеле прашине клака губио се вид. У ушима су звомиле јаче од грмљавине експло“ зива ријечи друга Тита „Ливно мора . Тад» 6 Џ % пушке м аутоматска оружја на прозо рима, изнад којих су зјапиде огромне рупе од топовских граната. Трнста пута у току дана из облака прашине, летећег челика и густог дима мзвијала се тијела младих бортаз, да би будна осматоааз улицу преко смртоносних цијезн својих аутомата. Ти положаји нијесу данас брла н шуме, тего три куће у говлу нажпвавијег усташког горки зона независне ложаве хрватске.

Артиљериска припрема за јуриш трг ђала је пет пумих «ати. Двије од па“ ших кућа већ су личиле ва рушев Црва Легија кренула је на последњи јуриш. На челу су била бопил кола а их бомбаши м зутоматичари. Матсљ је нападао у маси. Борба се пренијела с уднце на врата и степемишта. М с једне и с друге стране падале су стотинс ручних граната

Групе паљех бомбаша, предвођене Војом Чеиићем, Блажом Мартиновићем, Милованом Чобељићем, Душаном Стругором мн Комнском Јанковићем, измнјешале су се са непријатељем ко ји је кидисавао. Наши п-митраљесци уносили су пустош у тепријатељске редове. Душе Стругар је бацио бемзимску флашу на прва борна кола, ко|а су отварала ватру из прозоре, с којих су тукли наши помитраљесци. У ва“ три расљазмћеле борбе Драгица Ђургшезић истрчала је на улицу м у дватри наврота из запаљених кода пренијела 12.000 пушчане муниције. То је бно најнећи подеит у току дана, који је одушенно борце м повео нас у же стоки хонтранапад,

Било је још само два сата док ноћ поново својим црним шелом не умота окрвављени ливањски град, Батаљони П Дивизије кренули су ма |уркш. Тре“ бало је прећи брисани простор, пресјећи седморедну жицу и упиштити го“ дим грудима» осамдесет бункера. који су чували Ливно. На очима младих бораца ђеле су се суле белграничног гњева, дох су огрубљеле шшаке грчеви“ то стезале посљедњу ручну гранату кидишући из бетониране бункере, Ср“ бијаици су привукли противколац на [1 метара до Башајковпа, главног утвр“ ћења. Далматинци су се кго лавина сурвади преко жоте-н главних чеорова одбране право у град, Цоногорши су нападали пољем, које су брислли непријатељски митраљези, Ми смо ппеШан из кућа у офанзиву, НЕ, ) се нашао у хлигештима.

Црна легија је покушала да се спасе У правцу Дувна али јој је отступница била пресјечена У центру самог града,

Борба за Лишно завршила се ликвиАацијом устедиког гарнизона и униште њем двије боји цоне дегије пукопиика Францетића. То је била пелика побједа П Пролетерске дивизије, дан сла њих полљига црногорских омладина глје су се исковади млади Титопи ју наци, који су касније па Вилића Гувну, спасавађући неколико хвљала наших раженика, направили бесмртан подвиг. На челу 32 омладница, који су пали из Вилића Гувну, био је и Лушли Стругав, Комнен. Јанковић, Блажо Маотино, вић. Мака Живковић м други хероји с Ливна.

=

Љубо Апђелић ШИ удата дивизија

ри палог ју — Хљебозавод — Чапајевск чак, који се заједно с хитлеровциме борио протна братске Црвене зрмије. Његово село лежи на обалама Драве, тридесетак километ. од нешнх база. Дочулм смо де је рењен и да је одлежао неколико мјесеци у њемачкој болници, а саде га пустише кући Аз се опоргам м онда врети ма фронт. Би сте зеацијело чули о јуначким подзизима маших партизана, Ви

мечима пошли пљачкати Вашу днану земљу. Зато смо још мсте моћи упутили патролу у његово село, а другога дана био је везаних руку доведен у наш штаб. На њему је још била њемачка умжформа им пегиомарски змек, Био је то кошчат и висок разбојним, који је моњакоо за милост, говорећи кано га је биједа натјерала да обуче њемечку униформу м креме на Исток.

У његовим џсповима нашли смо црвену петокраку звијезду са српом им

ОМЛАДИНА

ФМРТ РОМЕНА РОЛАНА

30. децембра умро је велики француски же»кжотник Роме Ролан у месту

зелеј.

Ромен Ролан се родмо 1868. Још млад почео је де се бавм писањем, У току своје сетавно је много разноврсних дела: романе, драме, помповетке, разке студије, биографије и портрсте великих пичности (9 Толстоју, Микеланђелу) мтд. Међу ромамима су му најпознатији „Жан Крим“

јавио је низ драма под заједмичким насловом „Позо риште револуције“, Из области музике је нелисло „Музичари ма проштости“ и иМузичари денашњице", поред студије о Бетовему м Женделу. Ромен Ролам је у првом светском рату пропагирао пацифизам због чега је био оптуживан као дефетиста, Између два светска рата истицео се као поборнихм мира, демократије и култуса. Миого својих чланака, полемика, писама сажупио је у неколико мњига (најпопулермије су „Претече“ м „Изнад метежач). Награђен је 1916 Нобзловом маградом за књижевност.

межићем, совјетску медаљу за _ кра брост, партијску исиазмицу и меколико Беших писама. Исжазница твасила на име: редов Миколеј Ивановић Жухин.

Ви сте радмица им стаљинско дијете. Као и ммоге друге совјетске дјевојке расли сте заједно < мзаградњом своје домовине, савлађујући сње потешкоће и ме жалећи никажве жртве, И смрт свога брата ви сте сигурно примили осовјетским људи

о де сте м Ви, кво м хи Вама сличних, другу

љадаме. Стаљину: »Драги Јосипе Висерноновњ ћу! Да осњетим смрт свога брзта прилажем у Фонд државне ико м толико рубаљаи Ви сте већ теко невнклм. Своју среЊу м несрећу дмјелите с осталим људима, < цијелом домовином м зато су та писма толико значајна. Она одразују сву вашу љубав према другу Стањену м вољеној домовини. Она најмете одрезују денешњи лиж совјетских људи.

Често се говори, де човјек умире тех онде кад нема другог излаза, ход мора умријети. Можда је м тамо, али тостоје големе разлике између смрти м смрти. У једној нестају људи тихо м нечујно, као случајни путници у меком кетку. У тртљагу маносе нешто мало жалости, тичне месрећо, м то је све Но постоји смрт, која оплемењује људе, смрт која меступа у масу најпум јег живота утука сумчаних боја, у којој нестаје пролазна слика човјека, а рађа се неумрли пик хероја.

Тожвом смрћу погинуо је и Ваш брат

то-

Николај Ивановић концем марте 1743. манданту машег батаљона Стојзну Ко-

Фневнић

Ветар м снег. Да п то река хујм! Ил је кошмар, кл је нешто било! Зевецка, лупка ко да грање игра Или трошно од прозора крило!

Пламса ватра сабласно у ноћи И немирно ко сан подрхтава.

Игра, титра м сенчи по зиду Крај огњишта наша чета спава.

Павеж паса, завијање мукло

Као сто какве дивље хајке. Мрк, опаљен, млади ратник сниве Лик одавно невиђене мајко.

МИ све тонс, све у маглу плимне. Снег м ветар. Стражар ма олуји. Завичај нам далеко је јоште Само Увац љут м педен кујм,..

· ТАНАСИЈЕ МЛАДЕНОВИЋ

књижевници у Београду ОскОВали су своје удружење

На дан 31 децембра 1М4 состали су

Стрит 6

у СПОМЕН ВОЈНСЛАЂУ ВУЧКОВИЋ)

У Народном позоришту у Бееграду одржано је 29 децембра 1944 Комеморатмено вече композитору им музикољегу Војислењу Вучковићу, којм је мученички пео од руке немачких м медићевских убица у децембру 1942 година.

Ово је комеморативно вече у спомен Војмстеву Вучковићу дато им као прва комеморација свима песницима уметницима и културним радницима, који су. пали на фашистичким губилиштима ми у борби против окулетора м домаћина издајнима: Августу Цесарцу, 'Отњему Прици, Отокару Кершованију, Горену Ковачићу, Бори Баруху, Ђорђу Јовановићу, Данијелу Озмм, Карлу Дестовнику, Кости Рацику, Ђорђу Лопичићу, Хасаму Кикићу, Павлеку Мишкини, Јовану Кршићу, Мирану Јершу, Мирку Кушаку,

Рад Војислава Вучковића био је рад превог народног уметника м политичког борца, којм је свој живот м своја страмљења упревљао путем прогресмвних друштвених смага,

Војмсљав Вучковић је радио неуморно, Писао је естетске расправе, музим ке портрете, позоришне, филмске, му-

се књижевници који живе у Београду

присуствовали живе у реограду. они ходи су учествоводи у борби за ободу народа и културе, бидо пушком, било пером, и они књижевници који су били кадри, да под тешком охупацијом непријатеља очувају своју националну част и достојанство културног радника.

Скупштина де прво одала почаст књижевницниз који су животе поло“ жили у борби за слободу отаџбине им њевих народа.

После тога је прочитан пројект пра“ вила удружења. правила преданрсалу да чачи удружења може да буде свакл кеижевник кмјн стоји на линији мародно-ослосодилачке борбе, који је спреман да се речју м делом као граамин м као писац бори против (рашидма, највећег испријатсља нашег им свих слободољубквих народа н противника ноше културе. Удружење ће радити на подизању угледа књижевности и књижешиика, на заштити прана књижевника, на повезнигњу наше књиж мости се страном књижевношћу, у првом реду словенском и осталом савезничком. Н: јоће да осигура несметан рад, па ће, у ту свре ху водити бригу да оствари дом књижевника, где ће се моћи да одржава контакт међу књижевницима м контакт писца с публиком.

После дискусије правила су примљена, па је изабран управни одбор са Исидором Секулић као претседвиком на челу. У управни одбор су још ушли: за потиретседника Јовзи Поповић, за секрстара Оскар Давичо, за чланове Иво Андрић, Душан Николаје: ар ка Врањешевић, Радован Зоговић, пељко Петровић и Душен Милачић. У

олбор ушли су: Миодраг Пешић, Милан Вукасовић и Бронко Ћољић, У суд части бирани су: Марко Ристић, Ђуро Гавела, Јелена Билбија, Ели Финци н Милан Дединс.

Уместо Исидоре Секулић, која је бодесна. ново удружење је поздлавмо Јо“ ван Поповић, потлрстседник__ Истакао је дужности књижевника, који треба да бранс и унапређују тековине на родне борбе саободу. Књижевници треба да изнрше потлуну духовну мобнлизоцију за дефинитивно и побе. носио окончање рата.

Једнодушно је прихваћси предлог да се упуте поздрави маршљлу Титу, осв-

књижевници који

да оснују своје удружење. Састашку су | 1,

Међу њима су били | 2

зичке, ликовне критике, културно-поли-

портрете“. Затим је у рукописима оствФио либрето за оперу „Нечисте крв“ (по роману Борисава Станковића), студију „еМузика у састлости теорије одраза“, штест сњезока „Музичке естетике“. Написао је још Гудачки квартет, Две песма за сопран, симфониски став „Ади Бимаж" (по песмама Радована Зоговића), „Озарени пут“, „Завештање Модесте Мусореског“, „Весмик буре" (према Максиму Горком), музику за балет „Човек којм је укрво сунце", поему за беритом „Болница у јулском јутру“ ма текст Радована Зоговмћа, Прву, Другу м Трећу симфонију. Другу и трећу симфеНију писао је под окупацијом у водземном склоништу, У свим својим делима м у свом раду настојео је да се уметност деможратиЗује, да уметност буде народна м да као теква помогне народу у борби за слободу м културу. Нерочнто је познато његово деловање међу радницима м студентима, као организатора “ хорова. Такође је дириговао на радму м у позоришту, држао предавања, Кроз читав свој рад приближавао |• музику нароДУ и подизао шире масе ка исправном. схватању музике, непрестано прогоњен, затваран м онемотућаван у томе свом настојању од стране власти старе Југоспев: Војислав Вучковић је остао до смрти мстимски народни уметник и боргц аро' "нв угњетавања и тираније.

__У издању „Новог покољења“ изатала је књига Родољуба Чолакавићо „Из партизонског диспника“. Тиј је дневних изнихиуо у току пишчевог учествова“ ња у партизанским борбама. То је збирка репортажа и записа маписаних и посвећених у првоме реду иапој јумзчкој омладини, која је херојски понела на својим плећима велики део терета народно-ослободилачке борбе. Жива н пуна снажних места дата добрим књижевним стилом, историја народне војске, боге и годе, често вута гладне. али увек м у најтежим тренутцима пуне огњених заноса н мепокодебљиве вере у победу. Оцртав је ту сиожно живот и пут омладине коју нм

јетеким писцима, бугарским писцима и

своје снишатије свим писцима који !

писцима западних савезничких народа. | Истовремено је скулштима изразњао|тељи не сломише у њеном мезадржити | вом ходу ка правди,

мразењи, ни кише, ни коћин маријевњ, ни сви удружени фашистички неприја-

ка слободи, ка

исте под окупатором било у нашој | истинском човеку, творцу новог и евећ-

земљи било у заробљеништву.

Његов вод био је истурен код _ селе Зеијево, источно од Херкова у близини Бмопошког миституте, Тога дама топли је вјетар мирисао прољећом, но земља је још увијек била покривене стијетом, Нијемци су дошти маменада епали оштро. Дуго, врло дуго Није са својим друговима пружао жилавм отпор у ма. А жеда су Нијемци под вечер у густом стрељачком строју мЗишли из зажлома и пошли у њима, Николој се текођер дигмуо м с неколико још преживјелих бореца пошво у сусрет мепријатељу. Бацио се ма првог Нијемца и дубоко заржо нож у његово тијело. Зттим је отскочио, откачио

и бацио је у крдо мртвих непадача. У том чесу пао је изрешетан _ мециља парабеле ,а поред њега, рањен од кржотича његсве бомбе, пао је рањем м његов убојица, баш легиомар којег смо ухезтили м довели у штаб нашег

стрмјељели упретитеља. Онн су радили м у машој земљи гдје год су ститви.

Кед смо упитали омог изрода зешто је узео ствари Ваше/а брата, ом је дуго шутмо м онда рекао: »То је био прњи Рус, кога сам убио својом руком. Каде сам се освијестио, ја сам зеплакао. Бољела ме рама, а м оно што сам учиниом

Неши су га борци осудили ма смрт м стријељали још истога дана.

Стварн Вашега брата још данес чувамо. Петокраку звијезду дели смо ко-

нијег доба.

мљемовићу-Ћоки, Он је старм _ борац. "

му Пуштеку машовг одреде, а Ваша писма друтови ијорићи мени и задужили ме пишем о томе.

Чимим то саде, у демима када мама м ма врхунцима наших брда кријесови у чест остободилачке борбе маших народа. овим свечаним данима и наш едред упућује своје мисли Вама им цијелом братском руском мароду, која је својом борбом и својим жртвама стежље

сезмање да смо освотили смрт Вашег брата, палог у борби против _ мешег зеједмичког непријатеља.

__Живмте сретко и спокојно. Вас, и це јели Ваш нерод немзмјерно воле и поштују: тују:

Борци м руноводмоци Калмичког партизанског одреда.