Омладина

Смрт фашизму

- слобода народу!

Цена 10.— динара

Београд, 26 јанугр 1944

Општа офанзива Црвене армије |

Данас су очи целог света упућене на совјетско-немачки фронт, где се развнје грандиозна офанзива Црвенс зрмије Снага ми муњевнтост оае велике офензмас, брзи и ноочеживанки _ распад немачког фронта у Пољској изазвали су у Хитлеровој јазбини праву панику. Већ досадашњи резултати совјетске офеамзиве, која се и даље развија несме-

цу према Данцигу, затим у рејону Познања м најзед у Шлеској у рејону Бре- | славе.

Немци признају своје критично стање. Тажо један од глевних мемачких команданата на источном фронту нодефно је преко берлинског радив изјавио: »Мм сам знамо да нема избора: или

| и где мамерова да задржи совјетско

ковитим удорцем совјетских ормија, мије се још дефимитизно одлучило када

мадмрење. Бар та мдејз још се није до сада јасно изразила код Немаца ни не једном оперативном подручју од Карпета до доњег тока Висле. На потучене и разбијене Гудеријаноге армије које су браниле тзв. »источни зид«, мемачко командовање може врло мало ман уопште не можа рачунати. Дакле потребно је дожести резерве из дубине у колико их има и одвојити снаге са других фронтова, што Немци већ чине. Тако су већ са зепадног фронте китно пребацили више дивизија ма исток, у циљу де зедрже или бер успоре мадирањо совјетских армија, Нихеда ФА почетка рата немачко њоћство није било у тежој ситуацији него денас,

до па 56 Немци учиннти за за-

ове

њој јом у пуном јеку --

офанзива | Црзене

армије стретегнски темељито м јо при

Излази недељно

Поштарина плаћена у готову

„„ова совјетска офанзмва претставља нови триумф стаљинске стратегије м тактике, — она је гордост м понос не само совјетског народа, већ м свих поробљених народа Европе, који чекају скраћење рата и своје ослобођење испод фашистичког јарма.

СВА ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРУШТВА у ЛОНДОНУ ОСУЂУЈУ КРАЉЕВ ПОСТУПАК

Из Лондона се јавља да су сва зугословенска друштава у Лондону и то У„едињсви одбор Јужних Слогена, Са. зез помораца, Удружење новинара, Друштво „Слободна Југославија, Удружење омладине, Удружење жена и културно друштво „Коло“ објавили најаву у којој:

1) једногласно осуђују краљев посту“ паком ју се који су на Фезорој зборова широм цеде Ју гославије изражени у току последњих десет дано;

2) једногласно траже од владе до. Шубашића да настави вршење своје дужности, да се одмах врати у земљу и да сместа приступи спровођењу у дело споразума коли <у маршал Тито и претседник Шубашић закључнан, а који су н народи Југославије и сви велики савезници;

3) позивају југословенске државне

је вођена, За непуми петнаест дана офензиве, Црвоне армија је ослободила десетине _ поље ских м чехословачких градова, продрла делом у животне немечке центре, % делом их ГР Стотне лиљеда немачких војника је убиј но ни заробљено, а ратни трофејн су управо огромни. Савременом коордннацијом дејства појединих фронтова и

да одбију сваку сарадњу са фашистичком ваздом. коју би крв» езентувано покушао да образује и ди Граже повратак у отаџбину;

4) пуно Антиослобође- ња Југославије и Националном комнигету Н поздривљају херожку Народноослободњлачку војску, која се данас по

цичи зими, гладна и боса бори за ослобођење своје земље и за велику ствар савезника. У тој војсци која данас броји 600 хиљада прекаљених бораца, и у помоћи великих савезничких демократија, Југословени у Лондону виде изјбољу гаранцију боље будућности федеративне и демократске Југо: славије.

[. ЧЕРЧИЛ 0 СПОРАЗУМУ ТИТО - ШУБАШИЋ

18 јанузра Миинстар претседник Вежике Британије г, Черчил одржао је у Горњем дому говор у коме је о споразуму Тито—Шубашић између оста "ог рекао следеће: „Ми смо дади потутрека зи споразум између Титове вала46 и југословенске владе, којој је се диште у Лондону и коју признајемо ми и, како ја верујем све државе Уједињених народа. Маршал Стаљин и влада сматрају да је тај ~норазум у целнин мудар, Ми верује. 40 да СУ одредое споразума Шуба. шић—Тито најооље које су се могле учинити за будућност Југославије, Оне

ормија н свих ро-

дожа жојске с једне стране, и с друге

стране својом брзином оф, изнео

| нађењем им силином удара, затим сме-

[= пошњу, уме ју сог-

јетског кадра, А: нем

Шатирани део ма карти означава територију коју је Цресна ормија ослобо- | “соке аерасме стељннска пилола, Јалу —- пеш од почет офеноное" од (7 "розраре" Ив" 2а риуара 6. г. ствари, ова совјетско офанзива — прет

њеном жестином, управо су запрелаш-: Њујући м за највеће оптимисте, они су у ствари теко огромни да су из основа променили целу ратну сктузцију у Европи.

Битка која је почела са малих мостоиза размера

у историји вођења ретова, Тако данас на фронту од Балтика до Будимлеште, неодољмвом снагом, као вулканске лава, ка срцу Немачке више милио-

на совјетских војника, х мајмодерниј ратном техником, сарстаних у шест великих зрмиских група,

ва Немачка није била пред теквом опесмошћу и одмездом као денас, Дубоки одбрамбени положаји у чепижу и бетону, које су Немци у Пољској годинама израђивали, поседнути елитним момачким дивизијама, за које су сматрали да су меосвојиње, били су већ у року прве недеље совјетске офанзиве, под чеоним таласом. совјетских армија, просто згажеми, Протом и распад немачког фронта у Пољској била је горка измемађујућа ствармост за немачко командовање,

Тежиште ове совјетске офанзиве изрежава се ма фронту од неколико стотима километара Од Берге до Катовица и Кракова куда мадиру главне совјетско смаге. Досадашњи ток совјетске офранзиње показује дз се као прем оператмани циљеви комомдамтима појединих фронтова оцртавају углавмом следећи:

— армије Трећег и Другог белоруског фронта имају за циљ Источну Прусжу, отсецајући м опкољавајући томошње немачке смаге са југо-запада м з0пада и излажући их потлуном уништењу; — армија Пржог белоруског фронта, ма историском путу — »не друму варшава — Познањ — Берлина, у виду секире мадиру ка средњем току Одре, угрожањајући немачке снаге северно и јужно од ове главне магистрелеј

— Фврмије Првог укрејинског фронта пошто су прешле реку Одру, надиру кроз Шлеску — животни центар немачке ратне индустрије;

— јужно маневарско крило чине вр. мије Четвртог м другог — укрејмиског фронте, које карпетским

Сада се главна _ жерншта битки о-

мртевеју на доњем току Висле ма прав-

ће преко нас праћи Руси мли ћемо изгинути у . Судбина Немачке зависи од ове офанзивеч.

Су м по досадашњим резултатима совјетске Ф, види се де нема-

ставља нови тријумф стаљимске стратегије им тектике, — на је гордост » понос не само совјетског марода, већ к свих поробљених народа Европе, којк чекају скраћење рата им своје ослобођење испод фашистичког јарма.

чко њвоћство које је ошамућено стра-

8. 1.

ТИТОВИ УДАРНИЦИ

СНАБДЕЋЕ БЕО

пошумљеним А

разлежу се, с; ~ зебадање клинова, дозивање, разговори м песма, Више од хиљаду омпадмнаца неумормо раде. |

Живот ударника тече одређеним током. У 5 сати ујутру је уста-

јање, затим умивање. У 7 сати дор!

Рају се стабла, крешу гране, слаже м метри. Раздрагани м вродни не осе-

ћају хладноћу, ме очежују знак који

што више ураде. М да би што више допринели послу одрекли су се младн ударници пушења за време рада.

АЗан Су две ударне пегорке које дневно изежцују по 4: кровни метар дрва. једна чешерка колуовраце деје 20 куонах метара дневно. 22 јевуФра 173 ударнина је дало 271 куони метар.

београдска

остапе брмгаде заједно.

емсовима _ Рудника, јутра до мрена, ударци секира, цијукање тестера,

ГРАД ОГРЕВОМ

покривеног — сне-

јучак а у 7 м 30 отпочиње рад, Оба-

ће објавити крзј рада већ журо да

спреми дневно више дрза но све

бре орања сна

су каза. | „ЈЕДИНСТВЕНИ КА ПОБЕДИ У ФАШИЗМОМ И ОБИГУСАЊУ

Жисбинах ИНГЕРЕБА РАДНИЧАЕ КЛАСЕ

23 јануара су радничка класа Југо. авије н сен маши мгроди постигли миш један крупан успех који ће дати зотстрека брзој победи но изградњи нове федеративне Југославије. Стонтри“ десет осам делегата из свих федерал. анх јединица наше земље скупило се „ слабодном Београду на заселање прзе земаљске синдикалне конференције радника и намештеника.

иредвиђају асног и улободног илеонсцита, чим то прилике Оуду допустиле. Краљ Петар слаже ~% У прницицу _са_опим.-своравумом, чан прави навесне примедбе, Коко до. зматем управо сад налазе се у разма. грању садржај н последице ових приковора. У питању је стега некодико дана у којем року мора бити донесеча одлука по овој ствари. Ако будемо тако песрећни па не усцемо да доонјемо пристанак краља Петра, ствари ње се равенјати тако као да је оп дао свој пристанак,

Краљево становиште, како сам ја разумео, систојн сеутоме дасе он бо. јњ, да би могао постати одговорви, ма -1 нема инкакве власти, за разне

Конференцију је отворио друг Ђуро Салај који је у кратким речима опртао њен историски значај

После његових речи на предлог је изабрано радно претседништво од истакнутих претставника радничких синднката федералних јединица Југоса: вије. После бирања радног рџетседни“ штва узео је реч др, Мвзн Рибар, претседник АВНОЈ-а и поздравио конферевцију. Генерал-лајтнант Јака Авшич поздравио је конференцију у нме Врховног штаба. Даље је говорио Повереник за социјалну поднтику у На: пнонолном комитету др, Антон Кожишрник, после поздравних говора претставмика наше војске ми народне власти 0држао је реферат друг Ђура Салај, Он Је указао на улогу радничке класе У народно-ослободилачкој борби, чији резултат је остварење могућности за развитак и свестрано подизање радничке класе, Он истиче то, да је радничка класа дужна ди чува извојеване те мовнне и напрегне све снаге за што брже ослобођење наше домовине испод фашистичког – јарма. јући – обесправљеност радничке каже у бившој реакционарној о Југославији, — прелази на положај радничке класе у новој Југославији и каже: „Радници су свесни тога да правилно функционисање свих државних органа и правилан непрекидан рад производње претставља огромам значај за постизавање коначне победе над фашизмом“,

Говорећи о што бржој изградњи је-

син, покрета рекао је да је потребно да синдикалне организације буду изграђене на индустриском принципу, тј. — једно предузеће — једна оргализација, Само таква јединствена организација биће најјача помишка народној власти у обнови наше земље. Даље је говорио о обнови привреде као једном од осмовших задатака си покрета и скономсхог положаја радника и намештеника; затим о побољшању материјалних услова радничке класе, ториф-« ној политици. плати н радном времсву, заштити гадника итд. Предлаже да

наши јединствени синдикати узму учешћа па међ кон-

трзавице које он се могле догодити у земљи пре мего што плебисцит одлучи 48 дн ће земља бити монархија или република. (ванве скрупуле могу се у зажнти, вам не смеју у оваквим време“ мима оссконачно спречавати развој догађаја. 7

ференцији која ће се одржати фебруира месеца у Лондону.

После реферата се развила жива дискусија м након тога су прочитани # упућсин | поздрави _ маршалу 1нту, Аопој-у, Еигаеска-руском комитету за сазни међународне синдикадне кошфеосације у лондону, Снсомвезном већу синдиката Совјстског (веза м свглеским снидикатима. Увече зе Оно при« ређем свечан концерт у Народном поворишту у част делегата.

Другог дана забедања одржао је реФерат друг Радоје Дакић, потпуковних НОБ. металски радник, О органи. зацноној структури јединствених син. ке и практично разрадио први ре-

Други реферат је одржао друг Тоне ајфер из Слозеније, Ова два рефераа говорила су о потреби једниствених синдиката, о потреби да се усвоји на“ чедо: једно предузеће — једна органи.

ства ,о бољем социјалном законодав. ству, о централизацији радничког осигурања, болесничком осигурању м оси.

турању за случај несреће, Затим осигуоањУ за незапосленост, старост, изнемоглост, Управи социјалних

ција кој

треба да пређу у руке син амката — о нужности заштите материнства. деце им радничке омладине, бесплатном школовању н стилендијама

СИрОМаШНОј деци и равно авности жена. Е:

По овим реф скусија у којој делегата

Са кошференције упућен је повдрав

Конгресу румунских синдиката који се нстовремено одржава у Румунији, (О кудтурио-просветном раду свидн-

развила се ди. је учествовало више

ката одржао је реферат Јосип Шан,