Омладина

Смрт фашизму — слобода народу!

Година ||

Београд, 6 гприл 1945

ПОСЛИЈЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

У историји неших марода забиљеже- | но је много трегичних датума који су аначили почетак мучних не и робовања. Али у трагмци тих детума лежа им сеједочанства да су наши мароди у својој вољи м мепорима били мепоколе и за своју слободу, право м част. Под силом надмоћнијих туђима пуцеле су снаге отпора наших

народа, али у срцима непокорених њуди остела је да живи слава изгубљених битаха, она се преносила све даље им вјечито мова ми жива сачињавала ону моћну умутрашњу снагу, која је наше народе _измова едила у борбу. Са чашћу ми поносом помињу наши људи Косово, Петрову Гору, ужерену круну Матије Губце, оним кроз те датуме гледају у порезима — побједе.

И 6 апрмло, док су хиљаде њемач-| Шести април мас, даље, учи да јодиз ких зепаљивих и разорних бомби пада-| земље, са тако магомиланим – умутрашле на ји уотрад и сијеле по њим супротностима, мзолоаана од сло. нашем глезном граду пустош м смрт, Бодољубивих и прогреснаних држања са три стране су магрнули у нашу зем- | свијета, у вријсме када разбојнички љу непријатељски тенкови, газећи маше (фашистички _ агресорми припремају попоља „еше градове м села. |робљавање свијета, тако остављена са-

Стара југословенске војска није се ма себи не може сечувати своју државмоста одупријети њемачкој разбојнич-|ну независност. роз 23 зоа-

Цена 10.— динара

Излази недељно Поштарина плаћена у готову

Нека је част м хвала борцима наших народа, који су, на челу са великим Титом, организовали нашу Армију и створили нашу нову државу н тако спасипи наше херојске народе од уништења и вјечите срамоте априлских дана.

Број 39

ОМЛАДИНЦИ ДАЛМАТИНСНЕ БРИГАДЕ ПРЕТСЕДНИНУ АВНОЈ-а др. ИВАНУ РИБАРУ

Друже Претсједниче,

И са свечаног састанка омладине наше Мриле и са смотре мо снага » а, шаљено Вам маше омпадинсне поздразе. оба наше жртве м побједе осјећамо да смо “ нераздвојно повазамн уз

Свака наша рмјеч, свака наша мисао везана је уз мме Башег сина, нашег жероја-Лопе. Мада смо у борби, када се трудимо око често номллицираног

оружја, сјећамо се ријечи машог Лоле:

»Сурсва школа рата научила њас је м деље кас учи да будсмо прије свега

добрн војници м добрк борци вичим самм облицима борбе протнв непријатењач.

кој војсци им требало је само неколико дана м удараца па да се Нашн сељаци м радници, сами поштени синови наше земље, обучсни у војним. ку униформу, спремни на сае тешкоће и жртве када је у питању одбрана слободе „питати су се: шта се ово догађа! Зашто нам не омогуће да брани мо сжоју земљу! А за то вријеме влада

Ња и политичари, покупивши на-

Јуначке Титове армије — гаранција слободе наших народа

Шести који означава срамну папитунвичу версаљске и ше стојенуарске Југославије, биће записан у историји наших народа као трагичан

се шести април разликује од многих других датума. Он чини пресјек |едмог срамног периода м његових носилаца. 1941 био де логичан

дајуће клике старе Југославије нису |родну спољну политик; азли себи мјесто м савезнике, којм би гарантовали њем имтегритет,

Кратки априлски рат пожазао је деље, да семо она војска која се родила м разамјала на линији кародких тежњи н интереса, које је бранила те мкторесе, де је само та вокка моћна и непобједи Неха нам зато послужи као класичан примјер Црвене армија! Стара југословенска војска коћу су водили генерали издајице, није мегпа да одбрани о независност наше земље,

Даље, у кратком еприлском рату наши народи су се ма сопстесном искуству увјермли да је мајвећи непријатељ нешњ земље њемачки фашизам м његокм помагачи, да је то мајонрутнији м нејварварскији пореден који је постојао

ју свијету, да ом доноси нашој земљи

пустош м разарања Ф биједу, ропство им смрт машим људима. Априлски пораз развио је смлну мржњу код маших људн“ према њемачким зликовцима, према фашмстима м та је мржња била моћмо оружје неших бораца-партизана, жоје им'је доносило побјоде. Њемачке бомбе које су пале ма болнице и би. блиотеке Београда, које су разносиле Мини и старце, Ју, е сема оптуж-

де свете патње "ране народе, да спеоу љагу мрских издејника. Мако је у оприлу 1941 Југославнја била поробљена, борбема спремност маших народе уије била уништена, већ је малротив нересла, разбунтаља се широм читаве Југославнје. Априлски пораз је показао мами узана ко су сте народим -

"Треба

И ми постајемо јачи.

ференцијама проучавамо м циткрамо

Наш велнкм пријатељу, друже м

одгојно м одг амо м волимо.

све нас, Зато Бас ми

домовине, за срећу нас младих. Зег

ОМЛАДИНА ж!

Првог априла све године Скопље није изгледало као обично. Град је освамуо скићен лепршастим зеставама са одржаном.

сеним паролема роких улица, по којима су титрали топли сунчеми зраци ремог пролећа. Све је говорило да се марод мн омладина Скопља спрема да мејсвеченије прослави свој највећи празних — прве слободне и тајмо изборе. То се видело им на весепим насмејеним пицима руди који су

родне благо, тетке и куперице, Ре гли су ма земље у нашм ђенерали-издајници, за бај су

дивизије и армије и мсупотребљи! технику наше жојске њамачким осваја.

мма. Њемачки — ос чи су маставили по слије окупеције свој паклани плем у

издавању наших народа. лића, Недића, Драже,

хо Певе-

мажедонских и

стере

Уписивање Југославије у блок фашњстичних сила, теј сремни акт владе Цветковић—Мачек од 25 марта 1941 није дошао изненада, ом је дуго м си стематски припремам, кроз много друтих вета, написаних за зеленим столом а омогућених преко темница и комц-тогоре кроз мучење наших људи, ма угњетааање наших народа.

мм 25 март није претстевљао вољу

НЕбрљиј раса урага ва а обаве пичам примјер како менародни режими и петоколоњаши издају своју земљу и народ и уређују стверм упркос његове воље м ма штету његових битних интересе. Други датум, 27 март, чини оличење воље и расположење демократских народних мес је м двадесетседмомертовске парола „боље "| него роб“ садржи у себи сву одлучност м херомзам маших народа, којм нису презали ни пред кахвом силом,

Сви догеђеји који су претстојали 27 марту, а чији је врхунац био 25 март,

очигледно показују да су се ненарод- | робља

ни режими им реакционари свих длека старе Југославије маљазили ме истој лимији или рећи вукли иста кола житлеровском разбојничком _ ммперијапизму, да је чак м начин постепеног поробљавање Југославије „диктирам из берлимског хитлеровског центра, био јединстави.

У кратком пермоду од 27 марта до 6 еприле, основне снаге наших мерода нијесу могле узети судбиму државе у своје руке, а Симовићева

жтјела мити је могла је била) извршити редикатне промјене у спољњој м унутрашњој политици и предузети брзе и одтучне мјере у чишћењу државног и војног апарате од свих напктулантских и петоколонашких елеменатв.

Тако су, укотвљеми по свим им највишим државним м војним _цектрима им

у гу и старе

" могли тежо организовати брам умутраш-

унијали су у земљу _ пожар бретоубилачког истребљизања Срнајбољих нешу кгање, дошло је до ба у Ховатскојуништавања симова хрватског марода, ми депортеција десетине хиљада маца, по Србијм су се отворила стрепишта, Дунав је носио љешево жртава мађарских резбојника — све у цињу да бин се наши мародм, тако зевађени, могли вежше покорити м упрегнути у јарам њемачких импаријаписта.

(О чему нам говори м чему мес учи шести елрил

још једанпут се

пожаавло да семо

она држава, које је уредила своја од мосе на бази расмоправности народа, њихове пријатељске и братске серадње, можа бити чврста м мепобједива, Такњу државу воле сем њени народи, м њој гледају оличење својо смаге м| будућности,

за њу су спремни да се

ој Југославији, изграђеној ма бази по-| вама марода м укидање нацмомалне имдивидуалиости м Културе, неји народи нису гладали гарамцију своје будућности, она је спутавала мародме снаге м самим тим омемогућавала оаззијање одбранбеке моћи земље до вишег степена,

Држава у којој су укинута демонрат|сма праве, гдје за поштену м мушку ријеч људи иду ма робију и логоре, гдје

„

све одговоркија | дожавно И гаје народ нема своје рижчм и се рани ну тивнј анликку. НИ држави, на може доћи до свјесмог у|адињавањо о свих меродмих снага око мајанших државних интереса, у њој сваки поштени грађаним ме гледа гаранцију свог слободног и срећног живота. ЈУ старој Југославији фашизам је продирао у разним облицима до нзјокрутније диктатуре, У њој су биља укинута све права им окрутно мејбољи синови земље = комунисти. На тај јео начин о-

њи свом држеве моју су 23 године „зидалм“ разин „државе 25

мемогућавано мепрекидно јечење њене одбренбеме моћи.

његову булуљирст и на том крваво за и

у | ћеном исмуству наш марод је

тут на нојм га је дотада позивала ко. мунмстичка партија, којим ће га отада смјело и побједоноско водити — пуу мародно-ослободипачке борбе.

У процесу тешке мародно-оспободнлечке борбе, док је машу земљу шкропила крв битака и мрачили пожари фаошистичког варварства, народи Југославије су стварали своју војску, чедо свое бе и залогу своје побједе, Наше моћима Југословенска срмија је Армијнаших народа, она је народна Армије. Њу је створио народ који се бори, који остварује“ своју слободу, она је постала моћне кроз кре свога народа она је мероду, који је толико мраарис м Стредао, дала снагу и углед, какву њихада до тада није имао. Таказ однос измећу војске м народа, то мераскидива јединство војске и повезано са праведним циљевима наше борбе, доносили су нам и домаће нам коначну побједу,

На бази исхованог бретстве м једимства наших народа данас се гради дигма зграда маше државе, демократске федеративне Југославија, Наши равно. правни мароди, слободни у својој бор|би и побједи, узели су своју судбину у сопствене руже и никода је више нслустати меће. А стера Југослањија је отишла у меповрат м њу више мико никада повратити ме може. Нема веће силе мо каде један марод осјети своју снагу, мада раскине све везе, које су га слутавале м када |е усмјари у прзаму изградње своје будућности, А наши | народи осјетили су своју снагу, поста|ам су свјесни ње и то их мини непобје-

мвим, |__Дамас, кеда се послије четири године

сјећамо шестог априла м априлског по“ јео пада гобнвљане. у свем ивице. сти оне крвава дане, треба да се зателујемо ма (бескомпооммсму борбу против свих мепрмјатеља наших народе који би жцели да се ња овај мли онај мачин повамлире, да још мершће ујединимо своје редове ма великом дјелу о-

" наве ђ

Нежа је част н хезла борцима наших народа, који су, ма челу са телиннм Титом, организовали нашу Армију м

нашу нову држању м тако спасмћи наше херојске нероле од унмштење им вјечите срамсте априлских

дена. Мипорад Пешић

на глесачна места, не зелено зен нућеме, то је промзлазило им

поздрава овога |утре: си ли гла: саот Рика па че честита са појма су не као рамије, поздрављали познамици м пријатељи.

Упицема су зерјали камиони којн лагано кљизили и биди мачкчкани транспарентима, 4 продерни звуци зурлн разлетели су се надалеко м мешали са громким гласом Шедме, којм је грмео:

— Грађани м грађанке. за Тита! Зе рт .. сви ма изборе!

Још у саму зору гласачка места су била препуна. Стрпљиво чекајући на ред људи су разговарали међу со!

— нежолико пута идем ма изборе — говорио је једаи старац. — Врпо о памти иако. је било ремија. Раније — сетившм се прошлости стерец је намрштио обрве и дубоко уздахнуо —- рачије нисмо гласели ми, ме, већ жандармски кундеци. тим како ме је бесно мачелних м процедмо кроз зубе: „Држи се добре, ја тебе познајем. Кожу ћу ти садерати са љеђа, ако се само усудиш.“ А сада — стерцу је зеблистела суза редосница у оку — седа м деца меша мету гласати слободно.

Он је погледво распеваму групу о-

млединаце која је тога момента прола-

борбе, дух несебичностми и жртве — то ја наш живот м рад, њиме дише м одгаја се сва омпаднна наше земље.

Ви и наша Партија одгојмам сте м

о Вам се, да ћећо наставити започето Лолино дјепо м се свим машим снагама да помогнемо Вама, друже Претсједниче, у Ба великих Вама повјерсмик државимх задатака.

Смрт фашизму — кпободе народу!

сакупљема на с

__ Кеде ломммо прва слова азбумс, када се трудимо да уђемо у бит наших зедетака, сјећамо се ријечи њашег Лопе: уносити ријеч истине м пуч знања међу омладину. Што је свијеснији им културнијм борац — то је бољи бораца На стијекама машнх погора стојм његов пик. Његове очи као да мем се смијешс км говоре: »Устрајте! Идите наприједји.

Наше пјесме и наша коља пјевају о Лолм. На нашим састанцима м мон-

његове чланке м

говоре. Дух правде и је дух Лоле. Тај дух живм у нама, он

оче! васпитаљи тај дух у њему, а он је њиме тако срдачно, тако омладннски поздрав“

Ми се диаимо стенчком држању оца којн је дао своју дјецу за слободу

ДАЛМАТИНСКЕ УДАРНЕ БРИГАДЕ јој првој конференцији

СКОПЉЕ ЈЕ ГЛАСАЛО ЗА ТИТА

зиља поред њега м бацала пароле: „Сам

ма изборе! Гласајмо за Тита! Будкмо стели чувари тековина наше борбе!" Чувши стерце један. гласмо

одговори: Ми смо се борнли, ми смо то право извојевали!

Вал људи се све више м виша повљћава. Улице су шумеле. У том часу, пребмиши се кроз гомилу, један се ву-

мл заустави. Кроз прозор је вирило пице бледо, мршаве старице. Одах су људи опколили ауто. Придржа вама болесна старице је легано сишле и упутила се на гласечко место,

— Колико ти је содина, бакој — радозмало упита нежо.

Са избора у Скопљу и. — (то пет године, синко. Стврост ме

је обузела, а груди ме страшно боле. Покрај тога не видим ништа.

— И опет долазиш на гласање)

— Коко то питаш! Него шта, зар ја ме могу гласати — наљути се старица.

А кад се враћала назад говорила је попугавсно за себ)

— Е сада могу мирно да умрем. лесале сам за Тита.

Тако је меосетко пролазило време, Људи су долазили, глесалм, зепиткивали једни друге и одлазили или тонули у осталу масу људи који су чехали и манифестоваљн своју пригрженост, љубав

према Титу и новој Југославији,

А увече, прикупивши до теде доби“ јеме податке, сликер је гласно м радосмо јављао преко радма: | — Главни грод спободне Махедоније |пожезео је своју високу политичку свест. Цео гред је гласео за писту Јединст нег меродмо-ослободилачког _ фронта, тлесво зе Тита. Према досадашњим подацима у Скопљу је гласало 919 гласаче ,