Омладина

Страма 2

ОМЛАДИНА

Уочи коначног слома Немачке

Успешно недмрање Савезнина преме срцу Немачке на свим фронтовима по стало је општа појава. Мапредовање англо-америчних трупа нсточно од ње према реци Лаби мамлази само на делимљчим отпор Немаца нз поједннне местима, тано да ма већом делу сво. фронта те трупс ме нахлазе на мену организовану немачку одорану. Расте ђење које дели Западни фромт од Ис точног на делу Немачке с смањило скоро до 170 километара, 16 јест ма растојање као од Београда де Брода, Допнсими „ТАСС-а“ који је пра

закрчавају пут. До сада на западу о пор пружају само опжољене немачи Трупе у сољасти Кура, али м овде ба везници услевају да сво више мо више стежу свој ооруч. Оаде су они заузењ. Гред тљеп Средиште немачке индуктра је наоружања. У ствари савезничко ња

ске трупе заузеле су Девемтер који ке њепаан сишга ом нипоминара од зенер сног језера. У доњем току Везера оритансне трупе заосмшле су са севера м

ма сумева до рене Мида у опизњин

ћа Иекочном фронту где је уопште

непријатеља на спољном одорењ мања утојасу, њојм се састојао мз низа форова намеђу којнх су се налазмли бункери. Совј, трупе тог

дама услеле су да пробију м умутраш-

преко 40.000. Јуриш Црвене војсведочи о томе да постоји текаих семтора на немачком 6н могао да пружи дугоњеном надмрању. О томе м борба за Беч где СУ трупе маршала Толбухина у току три дана заузеле већи део вароши. Треба да забележимо да аустриско — становмете н аустрмске трупе поздрављају Црвену врммју као своју ослободмтељму од немачко-фашистичког робовања. Моравску

На северо-мстоку од Беча, у

успешно наступају трупе Другог укра-

јен френта маршала Малиновског. У Карпетима Црвена грммја заједно са

чехословачким ом румунским трупама

ломи

рејева м у долини Босне, у Пици м у Хрватском Приморју, Ма тим подручјима непржјатељ је био мзбачен из јако утвр-

јувних положаја откуда је он стално предузимао своје нападе, желећи по сваку дену да се што дуже овде Сваз9 од овнх подручја имало је за непризтеља важан стратегнсни значај: у троту намеђу Саве м Дрине он је бранио уижно крило свог Фронта између Дра+ м Севе, код Сарајева је бранне ан чвор _ момунмкзција које | уозвољавало њему да спречава везу на.

обали.

лобођења Сарајева м рејона мод Бије. њиме м Брчког наше су трупе

„огућност да тристуле чишћењу долине теке Босне м мзвршењу даљег задатка уродмрања ма запад према долким ресе Врбаса, У Лици непријатељ је брано прилазе Загребу м Љубљани, По. зе ослобеђења Лике м градсча у Хр. атеком Приморју трупе наше ТУ армије. удлучно су кремуле на север м ослоодмле Огулин м Сењ. Овде |» била потзуно потучема 392 немачка дитизмја, уЗијен њен командант а командант 847 чука заробљем. Спа опрема м наоружање оте дмомзије папо је у наше руке. Да би задржао наша даљна напредовање непријатељ је предузимао миз про-

| у правцу

Примншње, али ти су протменападни били одби. јени. Непријатељ дајс жесток отвор ма | подручју сезерно од Бихаћа ка линији | Острожац— Личко Петрово Село, У доћини реме Босне у току наших успешних офанзивних бојева био је заробљен шлаб једне непријатељске дмемзије. Повлачење непријатеља ка север, долином реке Босне спречено је набијањем маших трупа у ту долину на широком

Ффромту на подручју Добоја. У току кубе: ђева за последње преме пелмку је акммју водила каша авијација која је допржнела много нашим успаскња. дмверзантске групе наставиле су са сво. уим нападима ма жељезничке пруге Бесград—Зегреб м на подручју Вировити~ ' У је порушена пруга на неколико

7. олерацијана у ње наше су трупе и кеуреде преко 11,000 немачких војимка м официра 2 заробиле соко 9.500, љено 116 топова, 5

неде-

аутоматсмих пушака, 20 вагона муниције, 163 моторна возила, 15 локомотива н #00 вагона, 324 мола м 473 коња, пород тога уништено је 42 топа, 12 тенкова, 6 зозова, 103 каммона, 5 покомотива м 32 она. Офанзмвме операцнје машмх трута довеле су до спома мепрмјатељског

Загреб м простор на северу м ма југу од њега постају централним подручјем моје непријатељ мора да брани од наступајућих трупа Црвене војске м наше Ју армије. Сада се положај непри.

на овом сентору погоршао офаи.

зивом нашмх Савезника ма нталхјанском фронту. Овде су англо-америчнке трупе после четворомесечног зетишја почеле владале.

лијанско

на коме ће Немци мисто тано бити при. нуђени на повлачење, како они то врше на свим осталим фронтовима. Сада усу Немци на целом свом јужном с тору, нејм су омм припремалм за нонечму, одбргиу, принуђени да воде борбу без устела против уједињених савезничних снага, намме трупа маршала Т.

коначни слом Хитверове Немачке,

Тенсрал-пајтнант Ф. МАХИН

радничке

Први пут у ослобођеном бесграду

Број 40

Конференција Београдске

омладине

слу. Ту друг Туртић мољоди пример А 5 на

одржана је омрадине, Зато ције чудо што је конференција на махове пичипа ма митинг. Раздрагана омладина прако хиљаду младиж раднима м шегрта, дажала је одушке своме одушевљењу што у слободном Београду конферише у сели Пожаерне команде из које су некад, у доба старе Југославије, ватрогесци са шмрковима јуришали ма демонстранте, Дуго се мије могла стишати бура узбуЂење, песме, громких овација машој

29: | славној Армијн, народној власти, син-

дижатима м бурног убојног похлича Ти-то, Ти-то.

После стварања и ције м по што је изабрано радно претседништво,

реферат о регулисењу попожаја н стручном образовању шегрте је поднео друг Мижамло Туртић-»Павкеч, млен Месмог одбора УСАОС-а. У свом ме дуге чином Фли језгров«том реферату, ару' Туртић је ужазео на услехе које је по-

тенкова, је | _ с “ зоо, 476 | 774. београдска радничка омледина

свом доседешњем раду, »Створенс је стотине м стотине удзрника. Има већ а

ре. Југославије, мити за време окупе дијеи У даљем излагању он је подзу жао де се, н поред свих успеха и по ред тога што се сво радничка омлед»

за стезила на расположење народно:

ослободилачком покрету, њам полож:

пије много изменио, Чести су случаје:

»м где шегрти реде по 14, 15, па и 16 46

»Шегрт ради место од 6 до 2, од 6 до 6 навече. По уредби би требало да му се плети 20 динере не сет, е он не добија ништа, јер му то послодевец одбије на стан м храну, ма де постоји уговор е плаћању шегртам

После реферата разамла се врло жива дискусија. Подигље се читева шума од руку. Сам су хтели да говоре, сваки је имео почешто да кеже. Слободно и исжрено, шагрти су износмли свој тештм пготожај м злостављања послодазеца. Оно што је годинама пригушиавмо страхом избило је ме светло дана.

Ма свега онога што су шикгрти у дмскусији изнел произилази јасно – њепор послодаваца да се по сваку цену одружи сте по старом, тр да шегрти ммого раде, ништа не зарфђују, » осим тога де стуже иао судоперо, водоноше итд. Керактеристично је колико се послодевци плеше омладинских домове у подизању свести кад радничке омладине. Послодавци настоје де омаловаже ом искриње змачај омлединских домове Тако шегрт Пешић Радивој из предузећа Симић Саве — нАдрмач прича како му је мајстор рекао: »„Откед си пошево у дом, поство см покварењек, Ја њему кажем: дом мије кафане, воћ дом антифашистичке омладинем А има до-

ста случајеве где послод ко пети

забрањују шегртима "А! домове,

на конференције, де се иу у је

динствена синдикате, као што су на а -Р

сати днењно. У Р

Прен пут шегрти слободне

Образована је нова чехословачна влада

Бивши у Мо скам Зденех Фирлимгор образовао је зову чехословачку владу „широког народмог фронта Чеха м Словака, створе ну од претст Аруштва и струја. су с гаџбими и заи земље водиле борбу за ослобеђење народа м збацивање не-|

мачке и мађарске тираније" Претсед-

чим се петорицом потпретседнике обрејугу ужи кабинет који ће управљати мо

соординирати политички рад »ладе. Не-|

ча приврамена влада саста је од

и 6 Чеха м 6 Словака. Међу чешким ми-|

нистрима _мелазе се три претстевнике хатоличке странке, три претстевника сострамже, три претстданика социјап-демократа, три комумиста. Словачки демократи су членови бивших грађенских страноха. Чешки земљорадници мису претстављемн у влади. У ножој влади је Вацлава Носек, мммистар унутрешњих дела који | раније бно комунистички посланик м професор Моједли, којм је до медазма био професор Свесловенског комитета у Моснам. У резолуцији коју је донола нова четослозачка злада подњеаом се као "ам од важних задатема |аоање м пропубљивања пријатељстаа са словенским земљема о чему се измађу осталог жате: „Из седашње борбе против нашег

Совтетони Савез ја отмљапло пант о немтоалности са Јапаном

Насолми комесео за спољне послоа СССР Молотов обавестио је јапансмог вмбагадћбра Сатоа да је Совјетска клада одгучипа да откаже пакт о меутрелмости који је склопљен мамеђу Со тјетског Севеза м Јапана 131М 1944 г. Од закључивања пекта до демљс дошло је со великих промена. Дегио се напад, Мамамке на Совјетски Савез, рат између Јапама с једне стране м Сједињених | Држава и Емглеске, с друга, затим Јапам се малази у ратном стању са САД и Валиком Британијом, савезницима Созетског Савеза и још увен у пријатеље ству с Немечком која је у рету са СССР, пакт о неутралности према свему овоме изгубио је свој смисао,

| сви

народи подижу се препорођени, а њихови демократска елементи осмажеми, Једном и заужек словенски мароди су

се ослободили штетних утицаја н мешање споља који су угрожањали њихову | стободу, Омм су схватили де би њихоза борба проти нацистичке Немачка била узагудна без ахтизма м стварне помоћи Совјетског Савеза и према то-

ње потлуно је природно да се данас сви словенски народи, без изузетка о|супљају ожо њиховог великог савезника — Совјетског Севеза, чије је искрена м постојана попитика водила циљу — 6 безбеђењу заувек потпуне – независмости и слобода свих словенских држава“

Румунсмне пољнтене _ установе чисте се од противнаоодних чиновнина

После доношења нових Пи мера против извођења ратних злочимаца пред а ње. у Румумији је домасем зеком о чишћењу држевних установа. Према свом зажому сви чиновници који су помагали жмтлеровце ма постизавању својих циљева у Румумији могу бити смењами се дужности. ма свом зажому биће отпуштени из службе сом држзами чимовнмци који су помагави да св успоставе и очувају ма зласти диктаторске режимм у Румунији, који су антмано учествовали у легиомзрским покретима и у другим ити ресмстичким покретима. Иста тако стадају под овај замком чланови полици је или војмих организација са мстим циљевима, који су жретсму политику кроз штампу мли тропатанду м вршили злочине. По овом з2кону биће оптужени м онм чимовниц жоји су вршили та недела м посла 06. зе рата Мемзекој, као и они који су |својом политичком вктивношћу ометали | кормалаа после ступања Румуније у рат против Немачке или умосили раздор у одмосиме Румуније и Сазезмика. Сем чиновчици које су оптужени због медела која мазоди зекон биће смештекн у нарочите гогоре ми употрабљеми за присмлен рад у корист државе, е омм који одговереју зе мучања, поми-

|. |

жења и друге злочине биће каведени пред суд.

шегрта нарочито се истичу по|слодавии Амдрија Поповић, Ремко Вуч|ковић м Алојз Ралимовски, Да 6м се томе стало ма пут, друг Туртић је постевио зажтеа да се огремичи радно време за шегрте, што је конференција бурним одобравањем _ прихватила. У дељем свом излагању друг Туртић је поставко залтев де шегрти имају слоБодну недељу, јер "поред тога што шегрт ради ден м ноћ, што реди од јутрл бо мрена, онда када би требало да се одмори, да оде на неку спортску приредбу, биоскоп или уопште да се маво проведе, шегрт не може. Шегр' ради и прехо недеље Исто тако уз бурно одобравање, Туртић је поставио зежтев | зв шегртску о школу у оквиру редног времена, као м захтев за регуписање шегртских плата, јер се показело у пракси да послодавци изигре-

звању

пример

"зора о свом тешком животу

Сретен Вељковић и послодавац гареже »Радићи из Мајке Јевросиме улице. После дискусије говорио је у име Главног одбора јединствених синдиката друг Радоје Дакић, који је у свом крећам говору поздравио омладмице м поручно им да истрају у својим залте-

њмме, које ће најбоље остварити крозе

јединствене синдикате м УСАОЈ, На крају је друг Дакић рекао: »Друговм, ви траба да радите краће, да радите 5 за. Ви ћете то и добити. 1 да идете у школу зе време родног време ма. Ви ћете то им добити“

На ирају је бурним одобртвењем усжојена резолуција, коју ће изабрана омладинске далегација поднети народној власти, Иза тога, до дуго у моћ су београдским улицама сврстани у поворну раднички омладинци менифестокали — кличући нашој Армији, марод-

вају већ постојеће уредбе у том сми-|ној власти и Титу,

РЕЗОЛ

Ми, шегртска омладина

УЦИЈА

„ е-!

На основу изложеног стања молимо

купљени на својој пргој 2 „кој монфе- | народну власт да предузме мере у поренцији на којој смо разматрали наш гпеду решавања наших горућнх питања:

пољожај у комс се налазимо, а који је остатак оног тешког стања из старе још више фешистичном опупацијом момстатовали смо:

а се још у радмоимцама, нарочкто

ситним заматлиским ради по 12 часова |домови у којима би # често м више. Поред тога радкмо све мискрану м ст.

кајтеже послове око послуживања п сетршевања, мисмо имати могућности да похађамо школу за читаво вроме с-

рене. Ми се

у великој

мтупама, те смо ма тај начин извргнути још више

|. Да нам се радмо вроме сведе на

,% часова м да се ослободимо рада не2. Да нам се што пре отворе занатсхе шмоле у којима би се настава вршиља у окзиру радног времена. 3. Да се што пре отвора о шлегртсим мали _ прмстојну

"и се заветујемо да ћемо од сада ји више уложити труда ка моградњи наше земље м помоћи машој народној

"ме и ма дес иису стао |лздм ша челу са нашим пољем дрт-

том маршалом Титом. — слобода ни Учесници | велика конференције шегрта у Београду, Бесград, 6 |У 1945 год.

ви су дошли на

своју конференцију