Омладина

Број 43

из БОРБЕ ФРАНЦУСКЕ ОМЛАДИНЕ

Француски омзадинци поправљају колосеке и станицу у Везу

Борба френцусхе омладине проти фашизма текла је упоредо са борбо» француског народа. Покрет Отпора у кључно је у себе велике масе омладене. Јачање партизанског покрета 1947 годмња било је потпомогнуто нарочит [- сослолаа великог _ броја АВА,

а је ава у фебрикаме,. оне је Брала мемачки саобраћај, учествовале пижвидирању петоколонашких алне. та,

чио жоличиму извађене руде. _ Ритам продукције расте непрестано. Рудници Тошебеп м Фронтан су произвели у децембру прошле године 26.700 тома људе, док је у зегусту било промзвејено само 12.500 тона.

Упркос једног дела декадентне и реи штамле у Рранцуској, њене омладина иде сигуро путем прогреса на који је ступила још пре окупације сљоје земље.

ОМЛАДИНА

Мледим удерницима дечјег насеља из Краљевићеве код Панчева остаће дуго у сећању 30 алрил 1945 год. Тога бна приммо их је у посету маршал Југославије друг Тито. Топло, блего, очинсии, друг Тито се интересовао за њи

која су дечаци и девојчице одговарали најпре уздржљиво, а после све слободмије м искреније.

Некад, пре рата им под окупацијом, село Краљевићево је било упориште пете коломе тј његово становништво је межом било швапско. После ослобођења, у јануару ове године, одмах пошто су швабе побегло заједно са хитлеревском војском, у Краљевићеву је осмовано дечје насеље где су смештема избогличка деца из разних крајева наше земље, кео м сиромашна деца без родитеља из Београде. Поред школе ко|пу су пожађалм наџњлођи, одраслији дочаци су под им стручних мајсторе почели се изучавањем разних замато.

Постигнути су добри резултати не семо у радноницама, мего им ма пољопривредним пословима. Тако је тре«торска тројка Брстисљава Тодоровића, Ђуре Глумце м Мила Баљлабана изораљо за 2 месеца 344 јутра земље, Од оних који су се највише истакли у школи и три раду формирема је делегација које је биља код маршала Тита. Па ипак, оно је једем изузетак. Марко Васиље-

чице су одговерали Тите и износили му своје досадашње успехе.

— А имате пи ште да се жалите! упитао је друг Тито. Одговорили су му да им је најгоре што немају довољно

на питања друга

васпитача, стручних мајстора, уџбеника м алата.

– имали довољно вљате могли бисмо да радимо и за војску, · рекао је се поносом један дечко.

На омледине Француске, која прва истакла зе ставу једимства читаве омладине Фран цуске у борби против фашизма, — 3 време рета створен је севез »Уједињеме снаге петриотске омладине« као једма коалиција Омладнискик оргенизаци | са својим јединственим одборима у Паризу м по умутрешњости Француске

У борбама за ослобођење Париза ју ришале је омладина ма мемачке тењ. коже, отимала оружје и омемогућаваљ бег Немцима су непријатељски с пементи _ предложили да се обустав“ борба, јер се Немци »и тако сазкух шуч, омладина је, нарочито комунисти чке, прва послушела глас писта »ју им мемитен: Натраг кукавице, ми ћемо с борити!

У саставу Слободних стрелаца осне ван је омладински батаљон који се хре Ко борио у Луксембургу под кома“

Словеначко Приморје поздравља ослобођење Трста

Вест да су јединице Југословенске армије ушле у град Трст муњевито се размеља по читавој Словенији. Редосма вест изгледала је у првом тренутку невероватна. Али када је званични извештај Генералштеба Југословенске зрмие зетови прев вости, читаву Слоњечије је обузео вал одушевљења, „Трст је меш, Трст је слободан“, ширило се ФА уста до уста. Нерод се скупљао око оадмо апарата м звучника м с нест пљењем у

Међутим, док се тар велики догађај

а Е

морју народ се грлио, љубмо, плачући од среће. Поклици нашој Југословенској армији, њеном генијалном вођи маршалу Титу, ТУ југословенској арми

ји и њеном команданту Петру Дрвлши. му, |Х приморском корпусу, брмгадања, тенкистима м ертиљерциме, одјекивали су по читавом Слозеначком Приморју. Из мнотих крајева упућено је безброј поздравних телеграма м резопуције маршалу Титу, [Х корпусу, влаки Југослевије, претседништву НОФ-а. У њима је

фришом, на слободној термторији Слоеније дошло је до спомтаних манифеттеција м поворки. У Словеначком При

мерод

Југословенској = и њеном врховном команданту маршалу Титу на ослобоћењу града Трста.

ца обје Млади француски комунист су били мајхрабријм борци у одредњм: ФФИ (Умутрашње фрамцуске снаге). На комгресу Уједињених смага п' отске омладине, октобра 1944, донесе на је "Омладкиска повељач која сад“ жи битне зелтеве и програм омладине на је створена још зе време илегал мик борби и тражи углвеном реформ наставе, побољшање стручне занатск' изградња и побољшење живота шегр "а, социјално м здравствено обезбође ње младог радника, — реоргенизациј прењо гласа са 18 година. После ослобођења земље, у децем

напредма штампа као потстицај за ује дињавање цело омладиме, У Нациомал ном савезу јо окупљено око 40 орге низаци

Амтивност Савеза сестоји се низавзњу предвојничке обуке“ омладине у Гређанској служби нма обнови земље. Савез се брине за фронт, шење покломе, његов лист је пум слима м дописа са фронта, Омладина оправља порушене школе, чисти булеазре, дочекује заробљенике. Она трами јачење покрета Отпора м још јече његово активизирање у изградњи земље, „После објаве мобилизације. залазан омледмне на фронт одв усре челиког родољубивог с о младима се мехолико месеци _ упорне борила против свих смих моји су хтеле Аз разоружају и распусте организације

проти: оких који су хтели ду спрече Френцуску да учествује у бит кама, жртвама мог ама — у борб протии фашизме,

Де би изградила поново своју зомљ м олакшала победу Савезмика, омладина Француске је зесукела рукаве м мм тамзивно л ла де ради.

Рудврм Ловре су пронзводили днеанс У јамувру, за ратне потребе, 1.307 ке угља, мако је норма измосила 850 кг по чавеку. Они су достојни савезни ци совјетских м амгло-сексонских редњика, који масовно производе оружје победе.

Кад год се јевљало да је поједина же љезнично бруге стављена у промет, де

у оре

је оправљен мост — било је то извр: шемо м напором омладине. У Рошебелу један рудар је у АРУ

штву са својим маневрмстом, удвостру-

А данас!

Гортане Владиммре ти си бригаде! истро наша,

ков живот и постављао им питања на не би

— А да пи се бавито спортом! — у- | питао је Маршал, ње што су му деца | одговорила де спорт воле, зли де са спортским прибором не стоје добро.

— Ви сте млади, треба да се игрете „и "ов још да се разамјате, Ви

а радите све занете, Столарски заза њес

А неки ЕУ. претешки за нат је на пр. за вас претежак, би више била прецизно механика. Ту је друг Тито испричао дечацима шта је у том погледу постигла совјетска омладима о чијим се успесима уверно приликом недавне посете Русиј једном заводу ма пр. дечаци израђују најмодермије фотогпарате.

Деце су зажелела да се н њима омогући да развију своје способности у пуној мерм м да им се помогне у мабавци машина, алата, као м да им се пошаљу стручни мајстори.

– иницијативе, рекао је друг | Тито — што се бринете за разно машм- | не, за поједине турпије, бензин, треба | да се развије у један снажни, стваралац | ки еави м да нашом земљом о микну стручњаци.

= Ми у Југославији оскудјевамо у стручном особљу. Мекад су нашм си нови из Србије, Македоније, Црне Го ре, Лике, Делмеције м свих пасивни: крајева о Југославије | „одлазили као с бични сељаци, потпуно необучени, у туђе земље да темо зараде кору хле ба им да узећају богатство туђина. Н ки су од њих нешто м зарадили, мало за себе и своју породицу. али су изгубили своју домовину м домовина | њих изгубила, А к нама су долазил шеебе и резни наши сусједи, који су ммалм могућности да стехму знање али нису имали љубави за машу земљу | гледати су да своје знање мскорис“ само зе себе, а маша земље м људи"

Московски институт икжењоса жељезмичког транспорте с правом се статра зз једну од мејвећих високих тезничких школа у земљи. Међу транспортним институтима он заузима #одећо место.

На територијм са површином од 25.000 кведратмих метера смештене су школске зграде н зграде мнституто, У њима се налазе просторије, сате за предавње, 45 потпуно снебдевених школских кабинета и леборгторије, з исто тако м друге школске ј

Преко 2.500 људи студира у мнституту. У овој школској години примљено је у институт 395 младића м 540 девојежа. Рок обуке је 5 година.

4 факултета која раде дају сввк« године стотине младих командира _ же-

за грађење путева „тунела, мостова, инжењера-економичара и томе слично. У школском процесу обуке видно место заузима самосталан рад студемете. Привикавање на самосталан рад почиње већ прве године не специјалмим комсултацијама. Студентима стоји преко пола ми књига и у савама м ризницама библистеже института. У мнституту предају високо кволификовани професори м предавачи. Већина професорског котегмума има титупу доктора економских м техничких маука. Међу професорима се налазе теко мстажмути чаучници кво што су члечови Академија наука СССР Обрасцов » Передеруј, чланови — дописмици Анадањија њеука СССР Веденисов и Голинов и други научници, чија су имена добро познате у техничком свету.

на распопожењу маучмих [о

о научно-техмичке

Рад кмститута, као мн сваке научне устеможе у СССР, саде је тесно потезен са интересима одбране земље. Студенти старијих година баве се неучноистраживачким радовима у вези са том, а марочито радовима на обнови трзиспорта.

У тешжим демима 1941 године сту-

У | стварелачку бо

(Написано специјално за

Страна 3

Млади ударници из Краљевићева посетили су маршала Тита

|од тога мису ниште имали. Уместо да су наши људи одлезили у туђину да коРисте другима требало их је обучити па Ав они поучавају своје људе м де користе својој земљи. Ми ћемо нашој омладини створити могућности за рад, да остане у својој земљи м да користи своме народу. За машу омладину м за маш народ мма могућности да се васпитам обучи. ја поздрављам вашу мницијатињу и задовољан сам, јер видим да наши мероди у Југославији имају о младмну, омладиму која ће наставити оннх својих другова којм су им дели ову домовнму. То што ви трожите мало је, а бис би злочин неудовољити вашим захтјеви ма. Као што сам прије магласио, гледаћемо да вам дамо могућности да се свестрано васлитате, Желим вам ммого успјеха у вашем раду, будите и даље

теко марљиви им истрајте на раду се пуно елана, јер су пред мама тешке зе даће.

После тога је маршал Тито прегледао дароње које су сами омладинци мзрадили у својим радноницама. Разгледејући дрвене ђонове којм се израђују у обућарској радмомици, друг Тито је рекао !

— А ен змате м то да правите. Само што ће ти мајстори ускоро остати без посла. Нећемо ми ваљда у нашој Југостањији још дуго мосити дрвену обућу

Деца су се од срца масмејала Маршеловим речима.

На крају је маршал Тито испунио жељу младих удормика те со заједно с њима фотографисао. Пошто су се опростили и позвали Маршала ма своју приредбу која ће се ускоро одржати у њиховом месељу, млади ударници су, усхићени посетом, п и напустили дом маршала Тита,

МОСКОВСКИ ИНСТИТУТ ИНЖЕЊЕРА ЖЕЉЕЗНИЧКОГ ТРАНСПОРТА

„Омладину“)

мејистекмутији међу њима — Стаљињ сжу стипендију.

Студенти су осигурами исхраном исто код м радници. Исхрана је организовема у сопственом великом који се састоји

комбинату

ти користе допунско следовање.

долазе из других до-

Студемтима који градова стоје на расположењу бро

помоћ добијају студенти у њиховој попиклиници где раде лекари свих струка.

Шаролнко и занимљиво пролази слободно време студената Пре рата редмо специјални Дом културе имституте, где су се одржавалн сљи културСеде је Имст тут уступио ту велику зграду за болницу рењеним борцима арммје у којима студенти виде своје штећамике м о којима воде велику бригу.

Како у самом м тако м у ињ тернатимћ оргенизују се сваке недеље вечери одмора, гледања најновијих филмова н позоришних комада. Студенти ИМ сани са писцима.

у науке. Такође живо сване студентске дмтетанске групе, спортске секције, џез, а мсто тако м маучно-технички круоки факултет издаје своје змдне новим

Седа се институт спрема две празнује педесетогодишњи јубилеј. У току педесет година свога сада део је миститут миого хиљада инжењера _ транспорте. Ту су студирали људи који су денас

постали онстаннути научни и технички радници.

Научни Савет института — резматра свакодневно с ежтувлне проблеме на-

учно-школског рада института. Ту бране « дохторске дисертације. ДИОНИЗИЈЕ ПАРФЕНОВ,

тенератни директор путева м град“ њи Ш ранга, мачелини московског

св

денти уживају државну стилендију, =

института жељезничког гренсторта.