Омладина

__Страна 2

ПОБЕДА

Ми смо извојевели победу. Омв је доша мзма по:ле тешких и копорних борби, посла кељиђеког пожртвовања на- | ших меродл, после страдања и патњи које је њима почимио непријатељ, јер |

будући немоћам да сломи отпор кгше | Ссвјетскот Севезе и из илша земље, го.) само кратку вест: »Прество је органи

соке ом је хтео де псстетна победу!» кад немесружаним стекозииштвом, подергавејући гв свим мачициме торора м седизмо који само може дз измисли звор, којој су стајзла ка расположењу сва ратиз средство им постигнућа човеченског техничког мепретка, Ми смо мзвојевали победу, зато што смо били ка страни сдсљубивих народа, зато што смо били уз победоносну Црасну врмију. Ми смо морали да пободимо јер смо се борити за свету ствар народне слобода, наше независности, за лепшу будућност наше земље м ноших младих покољења.

Безусловна капитулација Немачке војсже м њених савезника била је потписане 8 моја, према томе сље војничка 64ције треболо би да престану) маја. Ме Њутим, ма руском фронту и код нас непркјетељ је наставио са својим отпором | (још и касније. То је потпуно скватљиво. (С нама кије водила рат војске кој» с рукотоди установљеним мачелима веђаеа рата, него банда поробљивача које. је прекршила све провилс м међумародне уговоре о начину м обичајима ратевања ксји су примљена од свих цивилизовакик меродг. Она је претвориља своју којазду у пљачкашки напад разбојника са великих грумова, Она је свесно поставиле за свој зедатек и-

њење што већег броја неше" стамозништва. Немачка војске је окупила око себо све оке домаће ко

ји су у свему личили ма њих м зајодно С њима пршипи злочиначка крвезва деле. Још и сада Суза носи Думеву тела нсаиних мученика — жртава боса звери кој» је изгубила битку. Са мстока, ма,

мили су непријатеља срмије народе ко- | и су прежувсли сње гтрахоте немачке | најезде и који -; "же злочинце да би их грмморно казнили. РА-ћутим, га запада су ишле вктло-вмеричко трупа које су тек на освозмој немачкој територији добиле појем ма каква је засрства биа м управе да су дошли зазебљеничких поссра и не љицу | мети да взде призовз од којих се леди крв. Ма како су биле страхоимте слике ма које су наишли наши Савезници на западу оме имсу биле у стоњу де код њих изазову тахан реколт ка- | коз кипм у души наших м совјетских нерода, кој» су на себи осетили све зверства мемочних фашиста.

Немлчка војска ито м меоружами њиови помагачи, усташе м четници, пружили су јок отор за то да би могли Да се извуку мз неше оперативне зоне им да нестану у повделима Алпа, Апн аземтуристичка стратегија Хитлера погтавила их је у такза полсжеј да су наша трупа успело де стасаа обруч око њих који они нису били у стању де проби'у. 14 маја престао стварни организс=аи отпор непријатеља. Тога дозе :е била за ка м резсружаиз о последња мемачка "де од 19000 људи зејздмо се штена челу се гечералом Фишером. | На тај начин је прастала де постоји не- |

групаижа

Наши народи

ратних злочинаца

Потпуним сломом немачких оружаннх снага нешти су се фошистички ратни» злочинци у безизлазној ситуацији. Неки од њих су звершили на мизерјм нечим, с иством као др. Гебелс, мли су били пикаидирзнм одмох по:ае свог

ењз као ка примар Мусолинм. Али ја већи део ратних злочинаца ипак успео да приврамено избиогне козму. Невећи џелати читаве Европе, Хитлер и Химлер, покушали су дб избегну кезну мистериозком петемдом о својој смрти или о свом местамку. Неким фе-

шистичким главешимама дале су скло- |

Што се тиче Хитлера још увож се ш» ра вести о његовој смрти у Берлину, кеко ни мојинтензивнијим тражањам

профашистичке ирска азадг. »Неутрална владе Шпанжје показује своју спреме мост да на крају крајева ипак преда Совезнициме френцуско: ратног злочинме Лавала. Швацерски енеутралцна, у-

ма, примеју гостољубиво резвичите Бардошме, Бастианиније ита.

Што се тиче фашистичких Бандита којим се налазе у заробљеништву Севезника или под њиховом контролом, Мијо данас још ништа познато када ће отпочети судски поступак преме њима. Све до дакж није позван на одгожор-

мост ни једен сад фашистичких џелата. Ми

Већи део америчке штамле критикује поступзж мемих савезничких официра, којм пријатељски тримају и часте фешистичке џелата Геринга, – Косерлинта итд. Готово читава америчка _штамла укритикује чињеницу де вледа Хит 'вог наследника великог адмирала ин још увек врши над извесним деом севефне Немачке своју одмини-

КЕ

Оспорањеју нам Трст, тиме нем споре Словеначко још више читаву Словенију. Без Трста нема Словемије. Како тој Зашто нам слоре Трст Вероватио семо због тога што је наше прањо на Трст теко јасно, као што је увек јасно право тлаченог,

Ако долазиш бе у Трст са а које стране нећеш је границе. његових а. и ких предгрећа м и унутрашњих квартова, где презлађује аса језик. Сло-

морао би чит, ретане проти зинравце А те. је <= пе су Италијани приморских градов» с нема. На знам

и њихови претходници 1918 — да би потерали Словенце са њихове родне груде. Али знам како је

С:

траже предају

стратиену упреву и тражи да се Дениц зеедно св својом владом укзпти као ратни злочинац У Америци и Енгле-

би. | зрестава је.

| увмачкс-итали!анских окупатора. Неша

ОМЛАДИНА

а Лере. У току последњих петаоост дно, само трупе || армије су зароб

ве око 100.000. непријатељских сфицира, Ратни извештај Југословенске срмже за 16 мај 1945 године јавио је

зовани отпор непријатеље пред нашчм трупаме. Завршеса се разсружевање м уништавање мањих раштркених мепријатељских групав,

Непријетељсиа окупаци;а наше земље торске во мешпа смрт ме маштим ровмицама м племемаме или је дошла у | в ратна техника непријатеља је доспела наше руже ипм је била потпуно уништема. Тако се завршила спгка борба њаших марода за свој опстамак против

Југословен:жа армија је решила грандусзни _истормски о зедзтак, сруш“ла најезду германа и на та нечим обезбедила месметеки историсхи развитам неших нарсда з2 ммога столећа, 17 мајз 1945 г. Генорел-пајтнамт Ф. Мин

У току ва а сна антефешчстилке | Сарајеву. етен | стално су

јејжупљеју у огромној количими. Велико |

Такмичећи се дочекајмо Први конгрес балканске омладине

_Број 45 _

Сакупљајмо лековито биље

Седа када су процестоле наше ливаде, почеле су да расту м многе гановите биљке. По читавој нашој земљи, а марочито у меким храјвамљм, тога ће бити ље време цељога лета све до зима. Нзша је омладина за време свих година рета ке ослобођеним деловимо земље сежугљеља те пановите биљке шло је биљо врло корисно нешлм болнхцама, рењемицима им за домеће по

Али данас, код је читевз земља слободле, има мо.ућности да се биљке са-

је то неродно богатство у нашој земљи |и његово од воликог је зЗначеја за нешу привреду им трговину. Сажупљање великих количихе еповлтих биљки је потребљо данес за израду лекова и осталих продуката, Али исто тако, као што је то важно за наше демаће потреб, важео је м за трговиму са иностранством. Наша земља је данас порушена и ми комомо продуката којима би оживели трговину с инестренством. Али ако бисмо сакупии велику количину лекогитог биља м послали у иностране земље, гда ових нема, ммого бисмо олакшали набавку разног другог материјала кота код мас на-

= антифашхстичко омладине Бо:ис су прижватри омаманцсне полива ке ст ве;

ма, а нужно мем је потребан за мзградњу наша гамље. Зато је потребно кастојати да марод почне сажупљати локовите биљис у великим количинама. Нарочито сиромашнији спојеви народа би могли да со сажупљањем биљака материјално помогну, продагајућаи их народним властима им набављачким установама. За бргње поковитих биљака је потребно да ажтивизирамо нашу омладину а нарочито пионире. Потребно је маговно организовати пмомирске трупе које би , са пошле у бербу м то по свим крарвима наше земље, Ево сада ће ускоро бити потребно да се бере камилица, пипа, мапмнсво лишће им низ других лековитих биљки, Важно је да са зна каквог биља има у једном крају, када је то биље погодно за бербу, како се бере, јер кезлитет сажулљеног биља зависи од тога да ли је у право времо узбрано, па онда правилно сушено, паховано м очувано. Исто тако тпеба да мслитамо терене где има мејвише лековитих биље и сушмонице, свогалишта итд. Исто табоља познавање тог посња треба де се повежемо се стручњацима, који би могли да у среским местима одрже предевања вођама берачких група, 6 исти ожледини пре поласка на бербу.

Наша омладина треба да одмах томо триступл, да се постара за организовење група за бербу им то већ унапред, пре мего што наступи созона за бербу једне мли друге врсте биљака. Теко ће бити све спремно, па кад дође премо 22 бербу да имамо м радну снагу, омладмну које ће знагм како и шта да бере, и сушмонице, слагалишта итд, Исто та-

задатака пред кори > сва омладина Тугоспавије. У проглау зива омладина Србије да заложи своје снаге да би ведра чела, са велмихм резултатима дошла ка Конгрес

ју оне ретне злочинца који су одго ворни зз упиштевсња наших народа и који се седе мелсзе у рукама савезничких трупе. Наши мероди траже м предају оних ратних злочинаца ком су се секрили у »неутралнињ« земљама.

трежимо озв злочиице на основу правде, де их изведемо пред народни суд, где ће одговерати за сва своје недела. И ово неше тражење је у жрн сагљасмости се Кримске конференције, где је мега а чено да ће ратни злочинци бити пре је- | дани владама омих замаља где су вршили своје злочине, да мм се суди по зекомима тих земаља.

са оним Италијенима који већ тенера-

цијама живе на нашој земљи. Заиста, некада је зјапио помор из коду ителијамске мањине м словсначког народе, се ши рио м продубљивео помоћу вешто #скормшћаваног презира стких досељених СНА Гои прама _ словсмачи прогоне

Сећам се девојчице које је дошле са красе да продаје цзећа ма тршћанским упицама. Није знава ни речи итапијански им због тога није продала ни једмог јединог букета цвећа. Апмх је зато чуле пумо псовкм, само због тога што је говорила словеначки. Сећам се

рушсамне устомена ма стрељане млади

буању неписмсности. | 6. Ко ће створити више културних друштава, чктаомица, библмотена и одожати вкше предавања ма разних области

;

9. Ко ће дати срлзмерно већ број Ђфожа у школама. 10. Ко ће створити више

иФ ћи бре! омладине, +1. Ко ће обухватити сразмерно више | пи ји

Бурно поздрављено од делегата | ком- |

ЊЕ

напоре за ослобођење, Мме Тита, метапца, којм је подигао

пежаека која је одрасла међу прогомимо сваке сповечачке речи и због н неродмог деле, почела је да поклања пон Па СЕ талијанске тринолоре. И последња Словеначко Пронеи семупља.

други предео Словеније, за омеј Трст где је мекаде мтепијанска већина гледала на Словенце кас на слуге.

Дуго је зјапно понор. Сге наше

велике ослободилачке борбе. Теда су. чика окупио се у току се ставрм промениле. У широке чове- | демократски Трст, у

чанске "и демократске оквире поставио

ко треба се постарати, ахо не би било могућности де се биље одмех откупи, да омледина сама непреви сува слага ишта где би роба остала здозва м добра за продају, теко да кад затребо може одмах да се товарни и транслортује, Свежако де је код тога меје:жлије да се саграде сушнонице сде би могле биљке правилко да се осуше и готове спакују. Омладинске арганизација нека се повежу у свом крају сз избавњљачким задругам», да би оне могле да преузму од њих сабране биљка. Иници|атива за прикупљање лековитог биља м

дути више _ На Мег омладхне Босме м Хер- | сершавања свих послова око њега ножа

од наше омладине, ехо 6» сна могла блеговремено да стави маравелике количина биљака из шим кародким властима, небављачкам задругама мад то затреба,

ОМЛАДИНА ЗАГРЕБА СЛАВИ СЛОБОДУ

ској се трежи да се што пре изведу се да СУд сам ратни како би 5750 Такмичење _ треба да обухвати сваки | се што пре остелрите одлуке Тежерзн-| 1. Ко ће 50: Град, свако село м засеок, свахог оска и Кримсне конференције, ћи број омладине у УСАОЉУ. кладмица м омладмицу и да свм напо. Већи део окупаторских џелата м ње- А при твн < релаева омнанинен По би Ми ГВРМ гових камслиншних помоћник, који су да би се што 3» злочине о- # бе слив У кугеторских м издејничких банди над зоо рачуна 8 са- читаве Југославмје а; да ће у тоху тах- такмичећи се у обковм земље та немачких трупа на му мили за дмеано. Ахо се за | конгрес омпладике ко мађарског регента Хортија, познато !е онда ће се |м ће се одржати у другој ње. да се ислазе у говезничком заробље- један и по редним дзн. сеца јука у Београду. ки | миштву, Биаши претседник мађарске. Мији ће ревладе Бардоши и бивши гувермер Далљ- број радних меције И нашли су склониште у Шезјцерске!, сад мије још ништа аза ом издајника Недића, Ро Михајловића, Павелића, Рупмика м дру- У у бана. пева бих. Али је позмето до су се ммоги од АИ тен -У ма Мран . 4 | њих повлачили пред машом војгком у Ми мају ке % по, Из ко и о правцу Аустрије м да ће сигурно. пасти одржавања Пн су већ дезно жилм у руке савезничких трупа, ухслико им (7 МИаТНОГ Маре су већ заробљени мли уколико нису по- повећа кзпа- аи ера ки бегли у Шввјцерску. = у | кетарији тако – светао ка: У њековој | Народи Југославије одлучни су да Мени Сећамо се с дубским пошто траже све све злочинце ма где се они| 6 Ко ће помоћи СИНДИКАТИМА бањем младог антифашистичког борца, крили, С пуним правом трсже они одјРадиниа м намештеника у оиуељању жрватског студента, Крсте Љубичића, косвојих велиних Савезника де им предо- |Радмичке омладине, |га су франковачки зликовци заклали

на вратима Студентског дома — још у доба старе Југославије. Жртве – загребачке омладине ређале су се ма дана у дам, да би се по дољаску усташа | еласт њихов број потпуно изгубио. Из ужемсже _ казнионице на Сазској цести, из Петрињске улице, из свих могућих усташких затвора им мучилаште вучени су млади људи ма стрељање у Максимир, У ' У Стару Градишку к оставе усташно клвнице. Сећемо се дамес хрватских омладинеца Нике Томића, Ђамешића, Јарослала ва» и осталих другова, које су побили усташе у злогласном, крвевом Ке-

смо казао да х

Кедо тумече

своје опредељење: Не својим властитим

ежонсмским интересима, ми самим с да је

ко њихово место живи заједно са вео злдином, него у првом реду својим итапијанстаом! Ако хоћемо да останемо верни — теко говоре — ономе што

~

мештм традицијама, ако хоћемо де о станемо асрни слободољубивости и деа Гарибелдија м Мацинија, ом-

(Око је он: осмозна истина, ова сеглесмест сповемачког мароде и италијемске мањине, засмоване ма мејбољим тредицијама код једних м код других, сво је мстима у коју данос необазештени свет најтеже верује

Али партизанско истине имају и своју нарочиту особину да на крају крајева мпех доживе признање. Тако ће доживети своје признање м истина да је Словемачко Приморје чисто сповоначка м југословенска земља, истина

рестинцу, заједно с хрватским књижевњнихом Аугустом Цесерцем, Сећамо се даладог хрватског форца, металског раде ниа, Јјожо Влаховаћа, који је погиљуо жеројском смрћу у усташком мучан шту у УНЕ Знамо неко .. маси нуо загребачке омледине ја иу. Ми Старој Градашки, сена нам је мученичка смрг младих заграбачких правника Жељка Помпере, Звоњка Ковачића ми њихових другова, који су, затвореми у једну просторију, поумирали ужасном смрћу — од глади и жеђи, док су се кр»олоци смејали њихевим претсмртним грчевима.

је крви пролио храатски Загреб м његова омладина у борби за своје коначно ење, Загреб је већ 194! године послао своју најбољу децу у оражену против окупатора и Набра,ети све те светле жртве и младе јумеке био би бескрајон посао. Они су себи подитли диван м вечит споменик у виду — први пут сло-

бодне Хрватске.

Демес, у слободном Загребу, омладима маставља с радом ма путу који су јеј њени Она се сва ставила у службу своје отаџбине,

На великим манифестацијама које су одржане у Зегребу, омладина је поје | Заре је она — у Титова! Показала је какав је м чији је Загреб. На митингу је преко десст хиљада омладикаца м омладинки непрестано мм смо Титови! Ветћика дворана Радничке коморе, у којој је одржен митинг, могла је де прими само мали део омладине. Велика маса је остала по трговимљ м улицама м мастављала са манифестацијама.

Ми смо Титови" орило се целим Загрзбом. То је био израз љубави пре ма народном вођи и заклетва верности новој Југославији.

То је био најбољи доказ да ће позив који је са митинга упутио омладини Загреба мајор Слазко Комар, претседмих УСАОЈ-а — де не жалм труде ни змоја како би што тов обновили порушену отаџбину — бити у целости ме

пуњем.

Омлепмна Загосба је осетипа дубоко у себм ту стободу за који је толико радила н за коју је дале толико жотављ Ома ју је ухаттила обема рукаме, споеема да је брани до последња напи крви,

(С друге страхт, око тршћамских радборбе чита првом реду жема

м омледиме, с занатлије м припадници

је словеначки мерод, заједно са свим | слободних професија. Читсв деможрат-

осталим меродима

Југославије, своје | ски

Трст је после историског Титовог

У нераздвојној повезаности Трсте са позадином, као м мстина о заједничкој

м о зуздничким циљевима словеначког нерода и италијанске мањине.

Д-р Јожа Вилфан

крватемог Загпеба слави збовтимљема марола, абратимљена везом крам, гроливача за зефећмимем ствар — за слободну Титову Југославију.

Омлатмна

али.