Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 23

Влацитир Миленковић, уредник ,,Трг. Гласника Приоредни БооЈГрал, — Прилози за историју економског развитка Београда Пре светскога рата Београд је био оолитички, ад1М1Инистрати1В!н«, трговинкжи и индустријоки дентар Краљевине Србије. За ондашње ореме привредна активност Београда, према -осталим градовима у Србији, била је иа^јвећа. У лоређењ-у, иак, са дана:пн>пм стањем она изгледа као нешто минијатурно :припадајуће историји. (Послератни Београд у ноређењу са предратним из основа се из1менИ|0. Изменили су се не само спољни, прађевински облици, привредни склоп, ооцијалне структура становништва, већ су се промениле и тенденције развоја, променио се и унутарњи духо.вни живот. Све те измене нису још ни близу крајњим сталнијим изражајима; промене су на даима п.ољима у пуном току, збивају се час апорије час брже. У свему томе, изгледа, нривредна физиономија Београда најбрже се мења. И данас су промвне у тој области највеће и најчешће. Судећи ио тенденцијама развоја и по ономе у каквом су се опсегу збиле промене и још се увек збивају, изгледа нам да се Београд тек данас налази на орагу већих и значајнијих промена, које )ће се одиграти у блксксу будућности. Онда, када се те промене буду извршиле Београд ће пружати саовим друпи изглед, него ли данас. Сутрашњица ће изгледати као данашњ1ица према прошлоети. Само можда још у већој диопропорцији. Он неће тада више бити варош, која привлачи за ове могуће потхвате, град подобан за „кушање сре:ће", већ израђена јединица у :националној целини са одређеним задацима полуге укупне активности. Задржавајући свој шоложај политичког и административног центра, истина у нешто мањем обиму него ли ра•није, с |Обзиром на децентрализацију спроведену поделом земље на бановише, привредна структура Београда -измениће се у правцу израђивања великог новчаног, трговачког и индустријског центра. 0 даљој будућности, у којој ће се Дунав везати пловним каналима

1921. године 111.740 1929. године 226.289 У прирасту јстановништва види >се и напредак Београда, и то нарочито његов привредни напредак. Прираст становништва је и дошао улагном због пријвредеог иапретка, нарочито индустрије :и трговине. * * * 1 Београд као централно новчано тржиште иије се још израдио. Није у толико, ,јер ириватно новчарство у њему није довољно снажно, преовлађује тип малог и средњег новчаног завода без филијалне мреже по земљи. А, сем тога, Београд је и иначе седиште пет највећих институција кредитног саобраћаја: Народне Банке, Државне Хипотекарне Банке, Поштаиске Штедионице, Привилеговане Аграрне Банке и Занатске Баике. У области приватног новчарства, имаће, међутим, да се изврше велике и радикалне .промене. Број новчаних завода у Беопраду од иреко осамдесет, (1911. год. било је 43 завода са капиталом од 25.4 мил. |дин.), колико их данас има, мора се, временом, (овести најмање на једну четвртину, ако не и мање. Привредни развитак Београда и његову будућу привреду !моћиће да носи и алиментира само велико банкарство, а никако мали новчани заводи, чија укупна средства не прелазе неколико милиона динара. За малог привредника и средњег грађанина стоја:ће, пак, на расположење Општинска Штедионица. Затим, да би Београд етварно постао централним новчаним тржиштем потребно је да ти 'велики новчани заводи имају јако разгранату филијалну мрежу ио целој зекмљи. Наиоменули смо да је капитал београдских новчаних завода ире рата износио 25.4 мил. дин. После рата, међутим, та се цифра попела на 629.6 мил динара. Улози 1на штедњу су се повећали од 319.12 мил. дин. <1924. год.)

Мораве и Вардара, тешко би било конкрет- на 811.81 мил. дин. (1928. год.). Каква је оо-

ниЈе говорити. Колико је Београд порастао :за последње четири деценије види се најбоље из података о кретању становништва:

1895. године 1906. године

59.115 77.816

зиција београдоког новчарства (изузев Нар. Банке, Држ. Хип. Банке, Пошт. Штедионице, Привил. Аграрне Банке и Занатске Банке) у укупном билансу банкарства Краљевине Југославије концем 1928. год. види се из овог прегледа (у милионима динара);

(V И" к Е ОЈ %

Цела] земља Београд °1 . . 1о • ■ • '

4.752.4 733.5 15.5%

залоге, роба, екз. тек. рач.

непокретност хартије од вредности

9.138.9

716.5

943.7

1.390.5

267.0

257.9

ч СЗ с СЗ

га _ о § §

Д >> - гб

сл

15.1% 37.2% 27.3%

2.088.7 629.6 30.1 %

0.-& 1 750.2 248.7 33.1%

>> а 8.156.6 811.8 9.9%

к 33 К со јс к н ^ и х & СТЗ ОЈ СЗ С Н О4.772.6 1.021.2 21.2%