Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 45

њи стручњак пре и после рата има несу;м;њиво најееће техничко познавање питаша цариноке и ирошаринске тарифе, и Суд се ни у колико не сматра ностиђеним што је израду ове тарифе поверио г. Савићу. Ни једна законока одредба не одузима Суду могућност да преко експерта да одбору објашњења која се односе 1на техничку страну тарифе. Г. Тихомир Панић ставља примедбу на овако хитан сазив седнице, где су по неки одборници били пробуђени у 11 часова у вече. Из експозеа који омо чули види се да су две до три фабрике а можда и једна кланица растерећене од свих општивоких дажбина док се осталим грађанима терети набацују. И ако се то може бранити, мислим да ослобођене установе могу илаћати трошарину. Било би добро да <се из камисије коју смо изабрали образује једна ужа комисија која би са начелником г. Савпћем претресла ове старе ставове тарифе и уооредила их са новим, па да се после изнесе пред одбор. Предлаже да та ужа комисија буде састављена од три члана. Г. Танасије Здравковић не слаже се у начелу са поступком који је примљеи у погледу тарифе. Познаје намере Суда за стварање олакшица трговини у Београду, али има начина који се косе са тим намерама. То је случај такозване мерине. Општина Београдска наплаћује мерине 200.— динара на један вагон, а тај вагон општиноки чиновник нити види, нити мери. У одбору има људи којима се може поверити цела Општина а не само трошарина. Слаже се са предлогом г. Панића да се изабере један ужи одбор да целу ову ствар проучи и претресе. Г. Д-р Страшимир Милетић: на прошлој одборској седници Одбор је изабрао једну комисију која је требала да прими ту тарифу, али је она предложила да се са тим предлогом изађе пред Одбор. Требала је комиоија да поднесе извештај одбору. Разумљив је поступак који постоји код државне трошарине као и тежња Општине да иде истим путем, да би се избегли велики губитци, који би могли настати због влоупотреба. Требало је да комиоија изабере ужи одбор који би реферисао о ставоиима нове тарифе, јер се из експозеа виде само општи принципи. Папомиње, да тарифом треба заштитити економски слабије грађане, а из екопозеа се види да су најслабије заштићени потрошачи. Видимо извесна фаворизирања која раније нису постојала. Експозе говори о заштити заната и трговине, али се у томе не нида да ли се односи на сировину или оирови материјал или за робу која долази у Београд као транзитна. Предлаже да један ужи одбор од двојице или тројице проучи то питање и одбор неће иравити тешкоће да ту тарифу прими.

За овим је екоперт г. Миливоје Савић дао детаљнија објашњења трошаринске тарифе. Г. Негослав Илић: питање тарифе задире у интересе свију слојева нашега града и због тога је потребна пуна јавност. Постоји изговор да ће извесни шпекуланти то иокористити. То могу да искористе само крупни капиталисти и то је њихова незгодна карактеристика. Изјављује да 'је у иринципу противан свију посредних пореза јер они погађају иајниже класе. Тарифа је једнака за господу који имају стотине милиона динара прихода, као и за једног сиромашног радника. Могао би се пронаћи начин да се Општина издржава од силнога богатства и капитала који може да плаћа трошарину. Г. Д-р Лазар Генчић одговара г. Страшимиру Милетићу на замерку што изабрана комисиј а није изашла пред одбор са извештајем. Пошто је ствар хитна, комисија је предложила сазив седнице. Не треба одуговлачити ствари, јер су у питању велики општински интереси. Треба прихватити предлог г. Панића и да експерт г. Савић оа ужом комиоијом од три члана ирегледа најважније ствари и изнесе ствар пред одбор. Г. Душан Миличевић: често се пред нас излази са крупним предлозима и апелује на одбор да се ти предлози одмах приме, и ако се не зна зашто су ти предлози хитни. Такав начин 'Сарађивања Суда са Одбором потпуно је (неумесан јер се и ова ствар могла раније овршити па да се Одбор .с њом упозна. Наш народ је вољан да држави и општини да све што им треба. Одбор треба да оцени по овом нахођењу да ли је 1подела терета правилно извршена. Неразумљи1во је да ;се од одбора тражи да гласа за једну ствар коју не познаје довољио. Не слаже се са предлогом г. Панића већ тражи да цео одбор буде упознат са тарифом, иначе не може гласати за предлог. Г. Шемајо де Мајо: позивање на поступак при изради државне цариноке тарифе неумесан је, јер треба да протекну месеци да би један пројекат постао закон. За време тога дугог чекања поједини трговци би се могли користити, и зато је уведен хитан и иратак поступак, али царинока тарифа још стварно није постала закон. Данас се закони врл>о брзо до1носе па и Општинска Управа има могућности да овај пројекат трошаринске тарифе врло брзо по !Ста ,не закон. Мисли да Суд треба да повуче свој предлог и да све иде својим током. Незгодно је примити нешто што се не нознаје довољно. За овим је експерт г. Савчић дао нашадно обавештење. Г. Тихомир Панић формулише 'Свој предлог да у ужу комисију уђу три члана г.г.: Ми-